Sloboda kretanja, sporazum iz 2011. i poslednji dogovor

Beograd i Priština su postigli sporazum o slobodi kretanja 2011. godine, ali on nikada nije sproveden u potpunosti, piše portal kallxo.com. Sporazum je predviđao da se građani Srbije i Kosova mogu kretati samo sa ličnim kartama, ali su strane mogle izdavati i prateći dokument. Sada su se strane izjasnile da će međusobno priznati lične karte, ali postignut sporazum nije objavljen, odnosno postignut je samo usmeni sporazum.

Izvor: kallxo.com

Sporazum o slobodi kretanja

Pre jedanaest godina, Kosovo i Srbija su pokrenuli napore da normalizuju međusobne odnose, pa je 2011. godine počeo dijalog o tehničkim pitanjima, ali je sve vreme bilo političkih pitanja koja su predstavljala kamen spoticanja ili o kojima je razgovarano tokom ovog dijaloga. 2. jula 2011. jedan od prvih sporazuma između Kosova i Srbije bio je onaj o slobodi kretanja. U to vreme, na čelu kosovskog pregovaračkog tima bila je Edita Tahiri, koja je istovremeno bila i zamenica premijera. Sa druge strane, glavni pregovarač srpske strane bio je Borko Stefanović.

Sporazum, postignut 2. jula 2o11. godine sadržao je 11 tačaka, dok su prve tri tačke sporazuma govorile o načinu korišćenja isprava za ulazak i izlazak sa ili na obe teritorije.

1. Stanovnici (sa stalnim prebivalištem)  svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane.
2. Svaka strana će primenjivati, čim to bude bilo operativno izvodljivo, sistem ličnih karata za putovanja stanovnika druge strane preko granice/administrativne linije.
3. Svaka strana može primenjivati sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim ‘ulaznim/izlaznim’ dokumentima [Sva ulazna/izlazna dokumenta biće neutralne sadržine]  za stanovnike druge strane koji žele da tranzitno putuju u treću zemlju.

Sem ovog sporazuma, strane su pregovarale i o nekoliko zaključaka u kojima su se usaglasile o modalitetima sprovođenja osnovnog sporazuma.

Dana 29. novembra 2011. godine, strane su se usaglasile i potpisale zaključke koji detaljno preciziraju način sprovođenja sporazuma.

Sporazum je predviđao da se građanima koji putuju sa Kosova u Srbiju i obrnuto, izda privremena putna dozvola koja bi važila 90 dana.

Srbija je krenula sa primenom sporazuma koji je predviđao da građani koji imaju kosovska dokumenta, na prelazima dobiju ulazno-izlazni dokument, formata A4, a koji je zamenjivao kosovske lične karte.

Međutim, vlasti u Prištini su odlučile da ne izdaje sličan dokument, iako je u dokumentima grupe za slobodu kretanja, sačinjenim novembra 2011. godine, stajalo da obe strane mogu izdavati ulazna/izlazna dokumenta.

Ulazni/izlazni dokument, koji je srpska strana izdavala građanima Kosova, bio je neutralne sadržine i isti nije trebalo da ima fotografiju lica kome se izdaje.

Vlada Aljbina Kurtija uvodi „reciprocitet“

Aktuelna vlada, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, neprekidno je upozoravala da će uspostaviti reciprocitet sa Srbijom. Isto će se, govorio je Kurti, desiti i kada je reč o slobodi kretanja, pa je Vlada Kosova odlučila da Kosovo od 1. avgusta izdaje prateći dokumenat građanima Srbije pri ulasku na Kosov, kako su  predviđali sporazum i zaključci iz 2011. godine. Uz ovu odluku, Kurti je najavio da će reciprocitet biti primenjen i kada je reč o registarskim tablicama.

Odluka Vlade Kosova nije naišla na dobar prijem kod lokalnih Srba na severu, kao i kod zvaničnika u Beogradu. Situacija je postala napeta nakon što su na severu postavljene barikade.

Na zahtev međunarodne zajednice, zbog novonastale situacije, Vlada Kosova donela je odluku da primenu reciprociteta odloži za mesec dana, do 1. septembra. Premijer Kosova, Aljbin Kurti, izjavio je da su jedan od razloga za odlaganje primene odluke o reciprocitetu „dezinformacije koje su se širile i koje su uticale na srpske građane na Kosovu“. Tokom jula meseca bilo je različitih vesti, sa jedne i druge strane koje su unosile dodatno uznemirenje građana.

Posle toga, Srbi su se povukli sa barikada, a za pronalaženje rešenja Evropska unija, u svojstvu posrednika u pregovorima Kosova i Srbije, i Sjedinjene Američke Države, u svojstvu podržavaoca dijaloga, su sazvale sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija za 18. avgust.

Na sastanaku nije postignut sporazum, pa su u posetu Prištini i Beogradu doputovali predstavnik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar i specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije, Miroslav Lajčak, kako bi se sporazum postigao pre 1. septembra.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je 27. avgusta na konferenciji za novinare dao prve naznake da će, kako je rekao, u cilju bezbednosti, sporazum biti postignut, a nekoliko sati kasnije, to je potvrdio i visoki predstavnik Evropske unije, Džozep Borelj, koji je objavio na Tviteru: „Imamo dogovor“.

Postignuti dogovor potvrdio je i premijer Kosova, Aljbin Kurti. Međutim, strane do sada nisu objavile nijedan dokument koji objašnjava šta su se dogovorile i kako će regulisati slobodu kretanja građana.

Ako je suditi po javnim izjavama, Srbija će dozvoliti građanima Kosova da putuju u pravcu Srbije sa ličnim kartama, ali, kako je izjavio predsednik Srbije Vučić, to neće značiti da Srbija priznaje državu Kosovo.

„Omogućava se korišćenje ličnih karata koje izdaje Priština [Kosovo] isključivo iz praktičnih razloga olakšavanja kretanja građana i omogućavanja slobode kretanja u skladu sa Sporazumom o slobodi kretanja koji je postignut u dijalogu 2011. godine i ne može se tumačiti kao priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ne prejudicira konačan status Kosova i ne može se tumačiti kao saglasnost Beograda da odstupi od Rezolucije 1244“ – rekao je Vučić 27. avgusta, a na svim prelazima je obaveštenje o tome vidno istaknuto.