fbpx

Albanian post: “Novi okvir” dijaloga; Sporazum o normalizaciji u planu sledeće godine, Kosovo priznaju sve zemlje EU, Srbija za uzvrat dobija finansijsku pomoć

Фото: Албаниан пост

Naredne, 2023. godine mora biti potpisan drugi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nakon onog iz 2013. godine, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali je formalno ne priznaje. Zatim, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se širi ka Zapadnom Balkanu, dolazi do sporazuma o međusobnom priznanju, kao preduslov za članstvo obe zemlje u EU, piše danas Albanian post.

Prema saznanjima ovog portala, ovaj plan predstavljen je u „novom okviru“ za sporazum Kosova i Srbije, koji je sačinjen nakon angažovanja savetnika predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Sporazumom od sledeće godine (ako predlog bude prihvaćen), kosovsku nezavisnost će priznati pet zemalja Evropske unije, koje još uvek nisu priznale Kosovo, dok će Srbija dobiti ogromnu finansijsku pomoć, ekonomsku i biće priznata kao sila regiona.

„Novi okvir” do koga je Albanian post došao je novi predlog koji je proizašao direktno od uključivanja Makrona i Šolca u proces dijaloga, jer, kako se kaže u dokumentu, „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem”.

Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.

Svi segmenti objašnjavaju takozvani „novi okvir“, koji je predstavljen kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. Ovaj okvir je javno prihvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon posete dva savetnika Beogradu.

Predlog na kraju takođe predviđa koje su posledice ako Kosovo i Srbija ne prihvate ovaj predlog.

Vizija dijaloga, makroperspektiva

Ovaj deo u tri tačke pokazuje šta se očekuje u narednih 10 godina ako se sporazum prihvati. Trenutna dešavanja pokazuju nastavak angažovanja EU u dijalogu koji je započet pre jedne decenije.

„2013, prvi sporazum o normalizaciji odnosa 2023, drugi sporazum o normalizaciji odnosa (stvarno prihvatanje nezavisnosti Kosova naspram formalnog akta priznanja). 2023, treći sporazum o normalizaciji odnosa (formalno uzajamno priznanje), neposredno pre nego što šest država Zapadnog Balkana pristupi EU“, piše u dokumentima u koje je Albanian post imao uvid.

U prvoj tački se ističe da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa”.

Zatim se nastavlja sa drugom tačkom.

„Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. „Sve strane“ su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale Kosovo)“.

A treća tačka pojašnjava poziciju Srbije.

„Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“. Prema izvorima, ovakav stav je rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

Stoga se u četvrtoj tački precizira da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati realnost Kosova kao posebnu političku i pravnu realnost”. Ovu tačku, na konferenciji u Beogradu, javno je prihvatio i Aleksandar Vučić kada je izjavio: „oni insistiraju da tamo (tj. na Kosovu) postoji realnost koju kao takvu moramo da prihvatimo“.

Pre nego što se pređe na objašnjenje „praktičnih pojmova“, postoji i primedba, piše ovaj portal.

U dokumentu se pojašnjava da je prihvatanje nezavisnosti Kosova nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

Takođe je objašnjeno šta znači prihvatanje nezavisnosti, podeljeno u tri tačke.

„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe“, kaže se u prvoj tački.

„Ova normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo, digitalni podaci i zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, koji vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“.

Kako piše dalje Albanian post, Nemačka i Francuska insistiraju na tome. Ove dve moćne države, stubovi EU, usaglasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. Francuska snažno zaostaje za Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno zaostaje za Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu. Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do 2022. žele što više praktičnih sporazuma, između dve strane i koji omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa.

A treća tačka kaže da će „Prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama”. Prema izvorima Albanian posta, prestanak protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama je specifičan i veoma snažan zahtev Srbiji.

Nakon objašnjenja ovih tačaka, dokument pojašnjava poziciju EU u celini i država pojedinačno u odnosu na status Kosova.

„Nakon drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, pridružiće se ostalim zemljma EU i priznati Kosovo. Ova unija omogućava Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok“, navodi se u dokumentu.

Predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a ovaj put prolazi kroz četiri etape, ali je unapred utvrđeno da „pasivna pozicija Srbije ne rešava definitivno problem”.

„Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz ove faze”.

Prema predlogu, prva faza je „Kosovo postaje članica Saveta Evrope“. Druga faza „Članstvo u Interpolu i Unesku”. „Treća faza, početak pregovora za pristupanje NATO-u, aplikacija za članstvo u EU“ i „Četvrta faza: Članstvo u UN“.

Na samom kraju je objašnjeno šta obe zemlje dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.

Što se tiče Kosova, ono „dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU“, dok „Srbija dobija ogromnu finansijsku i ekonomsku pomoć i biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.

Pošto Kosovo trenutno nema čak ni viznu liberalizaciju i praktično je izolovano, posledice nepotpisivanja imaju više veze sa vladom nego sa samom državom. U dokumentu se ističe potpuna izolacija Kurtijeve vlade, kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade.

Dok, ako to Beograd ne prihvati, sledi „ekonomska i finansijska izolacija“, a ističe se i da će „pet država koje ne priznaju na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su priznale Kosovo“. Bez obzira na rezultat, EU će govoriti jednim glasom”.

Posle dešavanja u Ukrajini, pitanje jedinstva EU, protiv Kosova i Srbije, postalo je Ahilova peta za samu EU, zbog čega su Francuska i Nemačka posvećene praktičnoj, političkoj i pravnoj demonstraciji evropskog jedinstva.

Dakle, Srbija je stavljena u poziciju da postaje jasno da će u slučaju suprotstavljanja izgubiti i preko potrebnu ekonomsku i političku pomoć EU i podršku pet država koje još uvek ne priznaju kosovsku nezavisnost.

Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makroperspektiva, sačinjena kao nacrt objašnjenja ključne dinamike i ne bavi se konkretnim elementima niti dogovorima koji su do sada postignuti u Briselu, a jedan od najproblematičnijih je Zajednica opština sa srpskom većinom.

Ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i ZSO, čemu se kosovska vlada snažno protivi.

Izvori Albanian posta, koji imaju direktna saznanja o aktuelnom procesu, potvrđuju da je, bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO, koji bi obezbedio veći stepen autonomije za kosovske Srbe. Drugim rečima, prilično lako se razgovori o ZSO mogu premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.

Izvor: Albanian post
%d bloggers like this: