fbpx

“Nema jezika – nema naroda”

Улесници трибине Фото: М. Максимовић

Povodom Evropskog dana jezika u Domu kulture “Gračanica” održana je tribina „Kako se sporazumevamo – upotreba jezika na Kosovu i Metohiji“ na kojoj su učesnici podsetili na ugroženost srpskog jezika na Kosovu i Metohiji, ali i apelovali na građane da se bore za svoja prava, a jedno od tih je i pravo na jezik.

Profesorka srpskog jezika Ivana Arsić Mišković započela je tribinu čitanjem zaveštanja Stefana Nemanje koje je napisao publicista Mile Medić.

„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda“.

Arsić Mišković je istakla da od nas zavisi koliko ćemo sačuvati svoj jezik, ali i upozorila na asimilaciju.

„Ako dozvolimo da razne strane reči uđu u naš jezik, da nam pokvare taj isti jezik, onda od tog našeg jezika neće ostati ništa. Jednoga dana doći će vreme da se odreknemo i svoje nacionalnsoti, odnosno, da se više ne zovemo Srbi, jer istorija nam je pokazala da su se mnogi narodi asimilovali, jednostavno prihvatili su na tuđoj zemlji da budu neko drugi“, rekla je Arsić Mišković, dodajući da se to može desiti i Srbima na Kosovu i Metohiji „ako pristanemo da nam neko pokvari naš jezik“.

„Turci su pokušavali islamizacijom, Albanci albanizacijom, pa ako dozvolimo da nam se to desi, naravno, jednoga dana nećemo više biti Srbi. Nema jezika – nema naroda. Mi smo u školi na braniku otadžbine, nama ne treba bolje oružje, naše najbolje oružje je jezik. Mi profesori koji predajemo srpki jezik i književnost branimo taj jezik, branimo našu kulturu, govorimo o tome koliko je bitno da sačuvamo čistotu našeg jezika“.

Novinarka i književnica Ivana Vanovac podsetila je na ulogu medija kada je u pitanju srpski jezik na Kosovu i Metohiji i nepoštovanje istog.

„Mi imamo pravo na upotrebu našeg jezika, mi imamo to pravo u smislu da nam to Zakon i zakonske odredbe garantuju i da mi kao novinari nikada ne treba da prestanemo da podsećamo javnost da imaju pravo da gde god da se nalaze zahtevaju da im se u krajnjoj liniji službenik obrati na njihovom jeziku koji je zakonom zagarantovan“, istakla je Vanovac.

Sa druge strane, Vanovac napominje da nije ista situacija u većinski srpskim sredinama na severu Kosova, kao što je to slučaj na jugu, ali i da kosovske institucije nemaju volje da reše problem nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika.

„Imamo situaciju da u toj institucionalnoj komunikaciji između nas kao medija i institucija koje funkcionišu na Kosovu većina kosovskih institucija ne poštuje naše pravo na to da dobijamo saopštenja na srpskom jeziku. Kao primer dobre prakse se možda mogu izdvojiti predsedništvo u Prištini, ali to nije sada ustanovljeno, ako mene sećanje dobro služi, to je ustanovljeno još za vreme Hašima Tačija, a negde imam utisak da kada bi to nekako moglo sada da se izbriše, da bi se izbrisalo, takav je tretman srpskih medija u očima prištinskih institucija“, ističe Vanovac.

Nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika je poraz jednog kompletnog društva i svih institucija, tvrdi Ivan Nikolić iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“.

„Postoji blagi napredak, ali je toliko spor i zanemarljiv da se skoro i ne vidi. Mislim da je ozbiljna uloga nas pojedinaca, da pre svega poznajemo naša prava na jezik, generalno prava zajednica, ali da poznajemo pravo na upotrebu jezika maternjeg, da poznajemo mehanizme za žalbe u slučaju da nam je pravo na jezik ugroženo i da se konstantno borimo zato što je ovo problem koji, nažalost, neće moći tako lako da se reši, a ni u skorije vreme“, tvrdi Nikolić.

Podrška većinske (albanske) zajednica na Kosovu i Metohiji izostaje kada je borba za poštovanje Zakona o upotrebi jezika u pitanju.

„Većinska zajednica nema sluha za taj naš problem i mislim da je to za njih jedna vrlo trivijalna stvar, oni se bave svojim problemima, svojom unutrašnjom politikom, korupcijom i međustranačkim sukobima, a srpska zajednica je kao i uvek marginalizovana, a tek jezik srpske zajednice, mislim da ni u kom slučaju njima nije na nekoj listi prioriteta“, istakao je Nikolić.

Evropski dan jezika obeležava se svake godine i ustanovljen je od strane Saveta Evrope 2001. godine. Cilj je promovisanje i informisanje javnosti o značaju učenja jezika kako u okviru škola tako i van njih i povećanje stepena višejezičnosti i međusobnog sporazumevanja.

Milena Maksimović
%d bloggers like this: