fbpx

Milošu Rašiću iz Dobrotina potrebna pomoć oko sanacije krova na kući; Kada bih napustio Kosovo, čini mi se da bih umro

Породична кућа Рашића из Добротина; Фото: Н. Милосављевић

Tridesetčetvorogodišnji Miloš Rašić sa majkom Divnom živi u selu Dobrotin, nadomak Lipljana, u staroj oronuloj kući, a jedini izvor prihoda im je majčina minimalna penzija. Na kući krov prokišnjava, a Rašići sami nemaju dovoljno sredstava da saniraju štetu.

Stara kuća od blata, sagrađena 50-tih godina prošlog veka, počela je da se urušava. Godinama, dok su mogli Rašići, sami su je krpili, a onda se Miloš 2019. godine razboleo.

“Operisao sam tumor, posle operacije išao sam na hemoterapiju u Beograd. Tri i po meseca je trajao taj period, to je bio neprijatan i za mene loš period, opadala mi je kosa. Ali sad sam, Bogu hvala, dobro. Idem redovno na kontrole, ali posle operacije ne smem da dižem teško. Ranije sam radio na građevini, išao sam u Metohiju, radio u manastirima”, počeo je za Gračanica Onlajn svoju priču Miloš Rašić.

Miloš i Divna Rašić; Foto: N. Milosavljević

Po povratku sa lečenja, otac mu je preminuo. Njegova majka Divna podigla je kredit u Poštanskoj štedionici kako bi sahranila muža. Kredit i danas otplaćuju, a trenutno žive od njene penzije koja iznosi 15.000 dinara.

“Živimo sa dugovima. Sa 15.000 kada platimo struju, telefon, kablovsku, pola penzije ode. Jedva sam sada uštedela 100 evra da kupim ugalj”, izrevoltirana je Divna Rašić.

Najviše je brine sinovljevo zdravstveno stanje, koje dodatno pogoršavaju uslovi u kojima žive. Od tri sobe, u dve prokišnjava krov. Rašići trenutno nemaju dovoljno novčanih sredstva da sami saniraju štetu.

“Sada je već počeo da otpada plafon, prokišnjava. Obično se roni plafon, upija to, to je blato koje se upija i strah me je da će početi da pada, jer kada su kiše velike, zaista, to mi je veliki problem”, nastavlja priču Miloš i dodaje:

Foto: N. Milosavljević

“Potrebna mi je cigla, da bih sazidao nove odžake. Potrebna mi je građa da bih odradio krov. Krov, crep i letve. Eto da bih rešio taj svoj problem. Ne znam koliko bi to koštalo. Pitao sam jednog majstora, on kaže da radi 17 evra kvadrat krova”, objašnjava Miloš.

Milošu je pored građevinskog materijala potreban i adekvatan posao, jer više, zbog svoje bolesti, nije u mogućnosti da bude fizički radnik. Nekada je, dok su mu zdravstveni uslovi dozvoljavali, radio na građevini i u inostranstvu, ali se uvek vraćao u svoje rodno selo.

“Radio bih, naravno, kada bih mogao, posla se ne stidim i ne bojim, sve časno i pošteno naravno. Ja ne biram da li je plata velika ili mala, meni je sasvim dovoljno da imam neko primanje i da sredim krov na kući, da razmišljam u pravcu da formiram porodicu”, ističe Miloš.

Foto: N. Milosavljević

Godinama unazad Rašići su kucali na mnoga vrata, tražeći pomoć od predstavnika i lokalnih i centralnih vlasti.

“Moja majka se obraćala Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ja sam se obraćao Ministarstvu za povratak, posle toga opet se moja majka obraćala opštini Lipljan. Nisam imao nikakva konkretna obećanja do sada. Nedavno sam razgovarao i sa gradonačelnicom Gračanice Ljiljanom Šubarić, ljubazno me je primila i saslušala. Rekla mi je da će moj problem imati u vidu”, kazuje Miloš.

Foto: N. Milosavljević

U sklopu imanja, Rašići poseduju preko dva hektara sopstvene zemlje koju nemaju sa čime da obrađuju. Ali čak i u ovako teškim uslovima u kojima žive, poručuju da ne bi napustili svoje vekovno ognjište.

“Ja zaista volim Kosovo, volim i Srbiju normalno, volim svoju zemlju. Kada bih napustio Kosovo, nekako, čini mi se da bih umro”, poručio je Miloš Rašić iz Dobrotina.

Naš sagovornik nas je ispratio sa osmehom na licu, uz zahvalnost što smo ga, kako nam je rekao, barem saslušali. Nada se da će njegova priča dopreti i do svih humanih ljudi koji mogu da mu barem malo pomognu.

Ana Marković

 

 

 

 

 

%d bloggers like this: