fbpx

Istraživanje Humanog centra: Od čega strahuju građani na severu Kosova?

Александар Ћорац и Верољуб Петронић Фото: Радио Контакт Плус

Građani u četiri opštine na severu Kosova strahuju od 1. novembra i toga da li će im vozila biti oduzimana ukoliko ne preregistruju svoja vozila na „RKS“ tablice – ukazuju danas objavljeni rezultati istraživanja nevladine organizacije „Humani centar Mitrovica“.

Istraživanje je rađeno na uzorku od 150 ispitanika u sve četiri opštine na severu Kosova i bavilo se razlitičim bezbednosnim faktorima od važnosti za srpsku zajednicu.

Kada je reč o najaktuelnijem pitanju – onom o preregistraciji na „RKS“ tablice, velika većina ispitanika je na pitanje – da li mislite da će vam kosovske institucije, to jest, Kosovska policija oduzeti vozilo ako ne bude preregistrovano nakon 31. oktobra – odgovorila sa „da“, čak 77%. Sa „ne“ odgovorilo je 23%.

Ovakav odgovor građana ne čudi, s obzirom na to da su upravo poruke o oduzimanju vozila stizale iz Beograda, samog srpskog predsednika, a uz preteće naslove tabloida, dok Priština nije eksplicitno demantovala ove navode sve do nedavno.

„Nije prvi novembarski istorijski datum, to je jednostavno krajnji rok prelaska sa ilegalnih na legalne tablice, a kako će se odnositi prema nelegalnim tablicama 1. novembra, mišljenja sam da o tome odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer su oni zaduženi za primenu saobraćajnih propisa, ali vam mogu garantovati da je konfiskovanje automobila dezinformacija“ – rekao je prvi potrpredsendik kosovske vlade koji je i odgovoran za dijalog sa Beogradom, Besnik Bisljimi, u intervjuu RTK.

Istraživanje Humanog centra sadrži i pitanje kako bi građani reagovali u slučaju oduzimanja vozila.

„Ovde možemo da kažemo da je 68 odsto građana izjavilo da će učestvovati u nekom vidu otpora“, rekao je Veroljub Petronić iz Humanog centra.

Od 68% ovih građana, 45% je navelo da bi učestvovalo na protestima, 23% da bi učestvovalo u građanskoj neposlušnosti, dok je 15% navelo da bi napustilo Kosovo.

Isti procenat (68%) veruje da postoji mogućnost da dođe do oružanog sukoba posle 31. oktobra, ali još veći procenat ispitanika veruje da je oštra retorika sa obe strane ta koja može da dovede do potencijalnih konflikata, čak njih 89%.

Najveća pretnja u onome što radi kosovska vlada

Ispitanici smatraju najvećom pretnjom po svoju bezbednost – Bezbednosne snage Kosova (72%), zatim organizovane kriminalne grupe (48,66%), te slede politički predstavnici kosovskih Albanaca (46,66%). Interesantno je i da je 18% ispitanika odgovorilo da pretnju vidi u političkim predstavnicima Srba sa Kosova.

Ispitanici smatraju da mogu da budu ugroženi i ako javno iznesu svoj kritički stav, čak 86% njih.

“Pogledajte na primer odgovor – pripadnike drugih etniciteta, za Srbe to se odnosi na Albance, 15% je odgovorilo da ih vidi kao pretnju, a pogledajte 72% je odogovorilo da vidi pretnju u KBS-u. Šta to znači? Srbi ne vide više protivnika ili nekog ko im je pretnja u Albancima, nego vide u tome što radi Vlada Kosova”, kazao je profesor Aleksandar Ćorac koji je komentarisao rezultate istraživanja.

Odgovarajući na pitanja novinara, osvrnuo se i na SMS poruke koje su građani dobili danas od kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova o preregistraciji sa sadržajem – „Registrujte svoja vozila na RKS, uz finansijske i proceduralne pogodnosti do 31.10.2022. Bilo gde, nezavisno od Vašeg boravišta. 0800 GO-RKS“.

On je ocenio i da je to vid pritiska na građane, kao i da vlada u Prištini želi da iskoristi geopolitičku situaciju.

„Da ono što vidi kao svoj cilj – ostvari, a to je uspostavljanje apsolutne kontrole nad svim segmentima života srpskog naroda na KiM i to uz spremnost da sve minimalne nivoe sloboda koje Srbi treba da uživaju, pogazi“ – ocenio je Ćorac.

Zaštita?

Na pitanje u istraživanju – da li misle da ih u slučaju međuetničkih oružanih incidenata može zaštiti, UNMIK, EULEX, KFOR ili Kosovska policija, za sve ponuđene su ispitanici u najvećoj meri odgovorili sa ne i u najvećoj meri za Kosovsku policiju i EULEX (80,66%).

U najvećoj meri su kao razlog za mogućnost zaštite, odnosno nemogućnost naveli „nepostojanje volje“. Procenti se kreću od 32,67% do 36,67%

Strah i zabrinutost

Ispitanica su odgovarali i na druga aktelna pitanja kao što je – da li ih plaši učestvalo pojavljivanje specijalnih jedinica Kosovske policije i povećan broj novoizgrađenih baza ove policije.

Sedam deset i sedam odsto ispitanika je odgovorilo sa da. Podsetimo, radi se o bazama policije u opštini Zubin Potok.

Mediji

Čak 63% ispitanika navelo je da bombastični naslovi o dešavanjima na Kosovu u medijima povećavaju nivo tenzija koje za posledicu imaju izazivanje osećanja straha među građanima, a sa “u izvesnoj meri” odgovorilo je 36%.

Humani centar je istraživanje sprovelo bez podrške donatora. Na današnjem događaju naveli su da donatori ne smatraju da su bezbednosni problemi srpske zajednice bitni do te mere da bi se njime bavili, te da se to pitanje poverava albanskim organizacijama, usled čega, kako su naveli, javnost ne može da ima pravu sliku o bezbednosnim pitanjima od važnosti za srpsku zajednicu.

Izvor: Radio Kontakt Plus
%d bloggers like this: