Бодо Вебер: Са одласком главних преговарача, Немачке, Француске и Могеринијеве доћи ће до неке врсте ресетовања унутар ЕУ у будућем дијалогу Београда и Приштине

Бодо Вебер, политички аналитичар Берлинског савета за политику и демократизацију, у интервјуу за портал ГрачаницаОнлајн каже да је „нажалост процес дијалога Косова и Србије много брзо пао у кризу и ударио у зид, после чега смо добили нову фазу дијлаога – преговоре коначног свеобухватног и обавезујућег споразума, који је, ишао у потпуно погрешном правцу“. Вебер тврди да смо „од берлинске тројке (Могерини, Вучић, Тачи) добили приватизацију дијалога са циљем да се практични смисао дијалога преокрене, дође до неког споразума којим би преговарачи могли да се хвале и који би им служио у политичке сврхе“. Говорећи о таксама на робу из Србије и БиХ, које је у новембру пршле године увео Рамуш Харадинај, Вебер тврди да ће из перспективе западних прицнипа слободне трговине таксе направити штету Берлинском процесу и предстојећем самититу у Пољској што, како је оценио,  неће бити нимало „згодно“.

У случају укључивља Русије у преговре о Косову Бодо Вебер тврди да руски фактор никада није био констурктиван у том погледу. Шта ће промена на европској сцени донети у процесу преговарања Београда и Приштине и каква је улога Немачке, али и Париза у свему томе, прочитајте у интервјуу који је са политичким аналитичаром Берлинског савета за политику демократизацију Бодом Вебером обавила Анђелка Ћуп.   Више „Бодо Вебер: Са одласком главних преговарача, Немачке, Француске и Могеринијеве доћи ће до неке врсте ресетовања унутар ЕУ у будућем дијалогу Београда и Приштине“

Директор НПП Предраг Радоњић: Када напуните салу од 400 места у Грачаници то вам је као да сте напунили Маракану

Одлуком Владе Србије, Предраг Радоњић је на место директора приштинског Народног позоришта постављен 2017. године. За то време склопио је више од десет протокола о сарадњи са позориштима из уже Србије, али и Народним Позориштем Републике Српске. Иза ове специфичне позоришне трупе, која је 1999. године протерана са матичне сцене у Приштини, а сада је коначно „свила гнездо“ у Грачаници, где је прошле године обележила значајан јубилеј, седам деценија постојања, стоји велики број одиграних представа.

У међувремену, док глумачка екипа у коопродукцији са нишким, новосадским, зајечарским и Народним Позориштем Републике Српске припрема нове или изводи представе са репертора за текућу сезону, Радоњић са колегама глумцима има амбициозне планове. Треба надмашити  број од 40 одиграних представа у току године. Рад и залагање читаве екипе су препознати, па им је крајем прошле године у конкуренцији од 400 институција културе у Србији додељена награда Културни образац за изузетан допринос на пољу културе. Сребрна медаља „Јован Ђорђевић“, Српског народног позоришта из Новог Сада уследила је одмах после овог признања, а потом и  „Златни ћуран“, награда која се традиционално додељује најбољем комичару, припала је глумцу овог позоришта, Милану Васићу.

За директора који је на руководећем месту једне значајне и важне установе тек непуне две године, ово су заиста добри резултати. Са Предрагом Радоњићем разговарао сам након представе „Женидба“ која је репризно изведена за публику у Грачаници. У интервјуу за портал ГрачаницаОнлајн Радоњић је признао да је радити у позоришту, одговорно и тешко, али уједно и веома дивно.

Више „Директор НПП Предраг Радоњић: Када напуните салу од 400 места у Грачаници то вам је као да сте напунили Маракану“

Ж. Ракочевић: Како би сачували свој језик, Србима треба подршка и да не доживе раздвајања и разграничења

Оно што нису завршиле тројке које су слушале којим језиком ви говорите на некој градској улици на Косову и Метохији, сада довршавају институције. Институције желе да задовоље форму а да притом униште језик који је у званичној употреби.

Више „Ж. Ракочевић: Како би сачували свој језик, Србима треба подршка и да не доживе раздвајања и разграничења“

Радмила Тодић Вулићевић: Имамо добре узоре у нашим мајка и бакама и само се требамо тога држати

Иако по образовању дипломирани економиста, бројеви су за њу били важни тек ради пуке статистике док је уредно у своји књигама збрајала истакнуте приштинске породице и личности оног времена, ђаке и професоре прве градске гимназије. Лепа писана реч и забележен траг у времену, одувек су били простор у коме се одлично сналазила. Непресушна потреба за сведочењем натерала ју је да се опроба и у докуметнаристици. Радмила Тодић Вулићевић ауторка бројних књига каже да се положај жене у друштву у многоме изменио.

Више „Радмила Тодић Вулићевић: Имамо добре узоре у нашим мајка и бакама и само се требамо тога држати“

Рори О Конел: Војска Косова неће освајати север, нити ће предузимати било какве акције против Срба

У интервјуу за Грачаница Онлајн, амбасадор Велике Британије на Косову, Рори О Конел је рекао да формирање Војске Косова не би требало никога да забрињава јер ће у војсци бити заступљене све заједнице и војска неће предузимати никакве акције против Срба, на југу или северу Косова. Британски амбасадор сматра да се мора постићи обавезујући и свеобухватни споразум између Косова и Србије, јер тренутно стање забрињава људе и одбија инвеститоре. По његовим речима, тренутно не постоји политичка воља да до тог договора дође, као и да на Косову нема довољно политичког ангажовања у борби против корупције и организованог криминала, а у циљу обезбеђивања владавине права. Више „Рори О Конел: Војска Косова неће освајати север, нити ће предузимати било какве акције против Срба“

Бранимир Стојановић: Срби на Косову не би могли да преживе да немају подршку државе Србије

Срби на Косову не би могли да преживе да немају подршку државе Србије, рекао је у интервјуу за портал Грачаница Онлајн, државни секретар у Министарству привреде Владе Србије, Бранимир Стојановић. Он је подржао оставке градоначелника са севера Косова, наглашавајући да градоначелници општина са српском већином јужно од Ибра то нису урадили због другачијих околности и мањих политичких инструмената које могу да користе. Осуђујући, како је рекао, антисрпске таксе Владе у Приштини, као и најављено оснивање Војске Косова, Стојановић поручује да су Срби са Косова и Метохије преживели и много горе ствари, али су ипак опстали на својим огњиштима. Више „Бранимир Стојановић: Срби на Косову не би могли да преживе да немају подршку државе Србије“

Горан Игић: Не може се бити ловац и риболовац – Промишљања Милошева нису ускостраначка!

Разговор са Гораном Игићем дипл. филологом, преводиоцем, новинарем и одскора кадровским појачањем ДСС у својству саветника за медије Председника ДСС-а др Милоша Јовановића обавили смо превасходно због тога што је нашим читоацима омогућио да сазнају за велики пројекат Аустро-угарске монархије, стварање државе Албанаца на Балкану. Игић је наиме превео докторски рад Теодоре Толеве, Бугарке, која је имала приступ бечком Царксом архиву и истраживање објавила у докторском раду „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896 – 1908.“ Игић је пристао да његово прво појављивањ у меидјима буде интервју за наш портал.

Више „Горан Игић: Не може се бити ловац и риболовац – Промишљања Милошева нису ускостраначка!“

Једини професор са КиМ који је обишао ЦЕРН, Јовица Мишковић тврди: Физика је живот, поезија је љубав!

Наставник физике у Електротехничкој школи „Михајло Пипин“ у Грачаници, Јовица Мишковић, недавно је са групом физичара из Србије посетио највећу истраживачку станицу елементарних честица, ЦЕРН у Швајцарској. Рођени Лепосавац, Јовица, од 2003. године ради у Грачаници као професор физике, а поред  ње је одувек волео и писао поезију. До сада је издао две збирке песама, припрема и трећу. У краћем интервјују за портал ГрачаницаОнлајн, Мишковић отркива како је доживео посети највећем светском истраживачком центру, откуд љубав према поезији и да ли су физика и књижевност спојиве категорије­?  Више „Једини професор са КиМ који је обишао ЦЕРН, Јовица Мишковић тврди: Физика је живот, поезија је љубав!“

Далибор Јевтић: Немојте да чините другима оно што не желите да други чине вама

Министар за заједнице и повратак и заменик косовског премијера у оставци, Далибор Јевтић, за портал ГрачаницаОнлајн открива да је само десет посто од укупног броја расељених изразило жељу да се врати на Косово. Јевтић наглашава да и тако мали проценат Срба који желе да се врате на вековна огњишта угрожавају константни напади на повратнике.

Више „Далибор Јевтић: Немојте да чините другима оно што не желите да други чине вама“

Бојана и Небојша Брдарић: Када би нестала традиционална музика једног народа нестао би и тај народ.

Бојана и Небојша Брдарић су брат и сесрта, родом из Сомбора, којима су љубав према традиционалној српској музици усадили родитeљи. Брат и сеја су заволели музику Лике и Кордуна, одакле им потиче мајка, али и народну песму и коло централне Србије, где је рођен њихов отац. У креирању истанчаног укуса ово двоје извођача, утицала је српска музика и једног и другог краја. Не само да су је заволели, већ су јој се и посветили. Бојана пева од своје осме године и насупа са братом који свира кавал и све дувачке инсрументе. Гостовили су много пута Народном оркестру РТС-а, саставу „Ступови“, а сада имају своју групу „Златопис“, где Бојана својим „златним“ гласом, а Небојша нотама, исписују помало заборављене мелодије старе Србије.

Иако им је место рођења најлепши западно бачки град, Бојна и Небојша се нису одлучили за извођење „врцавих“  војвођанских песама. Уместо тамбурице Небојша је виртуоз на кавалу. Због чега им је другачији музички израз блискији за интерпретацију, откривају у интервју за портал ГрачаницаОнлајн…

Небојша о Бојана Брдарић, Фото: Приватна архива

Бојана Брдарић: Небојша и ја смо рођени у Сомбору,али oтац је, пореклом, из села Пепељевац, код Лајковца, а мајчини су из Лике и са Кордуна. Љубав према овој музици нам је усадио отац који је често пуштао старе радијске певаче, певаче Радио Београда. Мислим да је, управо то разлог, зашто смо се определили за музику која није карактеристична за крај у ком смо рођени. Без обзира на наше порекло, љубав према родном Сомбору јер ипак велика.

ГрачаницаОнлајн: Када бисте неком странцу описивали музику и начин певања и свирања у овим крајевима, шта би сте му рекли, како се пева и свира у Шумадији,  како у западној Србији, како јужно, од Ниша до Врања, како на Косову и Метохији, како у Македонији,како у Босни?

Бојана Брдарић: Најбољи начин да се разлике објасне странцу, јесте песмом и свирком. Сматрам да не постоје оне праве речи које би неком, ко није са ових простора, могле да дочарају ту шареноликост и разлику у стиловима.

Одрасли смо из квалитетну музику, зато је и изводимо

ГрчаницаОнлајн: Рођени сте у време екпсанзије „турбо фолка“ и разноразних мешавина звукова и музичких праваца. Да ли су, то време и та музика били пресудни да се ти и брат определите за традиционалну песму?

Бојана Брдарић: У нашој породици се никада није слушала музика која је била модерна у то време. Ако смо и слушали страну музику, то су углавном биле песме које су настајале `60-их и `70-их година прошлог века, а када причамо о домаћој музици, то су, наравно, биле наше старе, традиционалне песме. Нас је, управо породица, спасила од негативних утицаја модерне музике, шунда и кича.

ГрачаницаОНлајн: Коју песму најрадије изводите на наступима?  Да ли ти се некада догодило да те нека нумера толико дирне да заплачеш?

 Бојана Брдарић: Избор нумера зависи доста од нашег расположења. Определити се за омиљену нумеру је заиста тешко. Дуго се бавимо музиком и изводимо многобројне песме које нам се допадају. Највише волимо да направимо комбинацију шареноликог репертоара из различитих крајева, јер у томе највише уживамо.  Такође, тешко је заплакати на сопствену интерпретацију. Пре ћемо емотивније реаговати на изведбу неког кога смо слушали као деца.

Са једног од многобројних наступа, Бојана и Небојша Брдарић, Фото: приватна архива

ГрачаницаОнлајн: Наступали сте са народним оркестром РТС-а у етно саставу „Ступови“, сада у саставу „Златопис“, подржали бројне хуманитарне акције и концерте. Како се осећа уметник када свој глас и умеће дарује у хуманитарне сврхе и тиме помогне некој породици или појединцу?

Бојана Брдарић: Хуманитарни рад је увек посебан. Наступали смо на многобројним концертима, и по нашем мишљењу, сваки уметник би требало да хуманитарни рад схвати као своју обавезу, јер таленат је нешто што је уметнику природно дато, а хуманитарни рад је најбољи начин да, тај свој дар, подели са другима.

Најсетније су песме са Косова и Метохије, њих је тешко не осетити јер изазивају емпатију

 ГрачаницаОнлајн: У лирским песмама са југа Србије и са Косова и Метохије, емоције су сркивене. Мелодија је често спорија, али и тужна, нарочито код композиција које говоре о ропству под Туцима и страдању. Колико труда треба уложити да бисте отпевали једну такву песму, осетили емоцију коју она има, оживели је и пренели на публику?

Бојана Брдарић: Најсетније и најтеже песме су настајале као последица муке. Тако је и у овом случају. На почетку нам је било страшно захтевно да разумемо такву тематику, јер нисмо одрастали у време настанка тих песама, али временом, читајући историју и едукујући се у том правцу, смо почели лакше да разумемо тежину таквих песама.  Такве нумере је тешко не осетити, јер звучно утичу на расположење и изазивају емпатију.

ГрачаницаОнлајн: Шта је захтевније за извођење, весело колце из Шумадије или Војводине или спора и сентиментална мелодије Старе Србије, питамо Небојшу?

Небојша Брдарић: Најзахтевније је оно што извошђач не разуме да интерпретира. Познавање стилова и здруживање са мелодијом је нешто на чему се ради годинама.

ГрачаницаОнлајн: Када увежбавате неку песму, да ли истражујете како је настала, каква се прича крије иза ње, какву поруку носи, када је први пут испевана и од кога?

Бојана и Небојша Брдарић

Бојана Брдарић: Ради бољег познавања саме нумере, није лоше информисати се о њој. Морамо да признамо да нам је, од самог почетка, пракса да се упознамо са историјатом песме, њеним пореклом и самим значењем текста који ћемо певати. Наравно, тешко је наћи информације за све нумере које изводимо. Доста тога смо, у оно доба, снимали са радија на касете, па смо имали и потешкоћа у налажењу историјских података везаних за одређену нумеру. Ако причамо о компонованим песмама у народном духу, нормално је да су одређене нумере прихваћене у народу као традиционалне. Народ има потребу да сведочи о садашњем времену будућим генерацијама и зато је логично да такве песме заживе у нашој традицији.

 ГрачаницаОналјн: Зашто је важно да у овим тешким данима и наступајућем времену сачувамо своју традиционалну музику, игру и песму?

Бојана Брдарић: Нематерјална традиција је нешто што нас чини оним што јесмо. Ако би се наша музика, између осталог, заборавила, брзо би и народ изгубио свој идентитет. То је наш, народни, печат, нешто по чему смо посебни. Традиционална музика је живи сведок историје и сензибилитета народа и велика штета би била да се она заборави. Када би нестала музика једног народа, нестао би и тај народ. Наш задатак је да се то не догоди.

Иван Миљковић