Категорија: Репортаже

Репортаже

Вакцина против корона вируса на Косову нема, Срби се вакцинишу у централној Србији

Најновија ситуација са вакцинисањем грађана против корона вируса, поново показује колико су велике политичке, али и етничке поделе на Косову. Док све земље света улажу максималне напоре да дођу до што већег броја вакцина, без обзира на произвођача и одакле вакцине долазе, на Косову и вакцинисање грађана показује потпуну одвојеност српске и албанске заједнице. Срби се вакцинишу, почевши од првог доласка вакцина у Републику Србију, Албанци не, или због недостатка вакцине или због тога што косовске институције не желе да прихвате помоћ из Београда. Незнатан број Албанаца из Косовског Поморавља који имају личну карту и здравствену књижицу у систему Републике Србије су се вакцинисали, али они не желе да се то зна јер, како кажу, могу да имају проблема.

Више „Вакцина против корона вируса на Косову нема, Срби се вакцинишу у централној Србији“ →

Nomen est omen- Проф. Др Стеван Баљошевић

Недавно је настао запис о лекарима са Косова и Метохије које је покосила опака болест. Сви они и још неизбројано много лекара били су студенти професора Стевана Баљошевића. Пре би се могло рећи да су били ђаци учитеља Стеве. Јер, он је сведочио етику лекарске струке- радио је часно, предано преносио знање и васпитавао будуће лекаре. О томе како је лечио своје пацијенте, могла би се написати бројна сведочанства брижних мајки чија су деца стизала на инфективну клинику. И никада се не би све борбе за живот не би сазнале. Било је менингитиса у неком периоду, било је мишје грознице у неком другом периоду у неким деловима наше Покрајине, и још много заразних болести које су лечене лековима, али и благим, смирујућим тоном доктора Стеве. Једнако једноставним, скромним човеком онда када је био директор Инфективне клинике у Приштини, када је био декан Медицинског Факултета или представник Југославије у Уницефу. Био је доступан свима у свако време. Његов бео мантил био је бељи од многих других, јер, умиривао је страх, давао наду, брисао сузе онда када је било најтеже. То народ са Косова и Метохије не може никада да заборави. Најискреније, дирљиве објаве на фејбуку прочитала сам управо оне које су написали његови пријатељи Турци.

Више „Nomen est omen- Проф. Др Стеван Баљошевић“ →

Право на воду и ваздух – Проблеми Лепосавића са загађењем

Општина Лепосавић, која се простире на површини од око 750 км2 и обухвата 72 села са око 4800 домаћинстава, има вишегодишњи проблем са одлагањем комуналног отпада, па уместо уређене депоније, Лепосавић има неколико сметлишта, а највеће, величине два фудбалска терена, налази се на локацији званој Поље, тик уз реку Ибар.

Више „Право на воду и ваздух – Проблеми Лепосавића са загађењем“ →

Општина Штрпце: Право на воду и ваздух

У Сиринићкој жупи, на крајњем југу Косова и Метохије, подно Шар планине, налази се општина Штрпце, сигурно један од најлепших делова Косова, са најздравијим природним окружењем. Међутим, здраво природно окружење подно Шаре, било је све до недавно. Планираном изградњом пет мини хидроцентрала, јавно добро, вода, прелази у власништво фирме “Маткос груп” из Приштине, а заједничка борба мештана, Срба и Албанаца, да спрече ову изградњу, није уродила плодом. Дурлов Поток скоро да више и не постоји, а корита река Лепенац, Миљоштица, Болованка, Калуђерка, преполовљена су, а ускоро ће и комплетан водоток отићи у цеви, кажу мештани општине Штрпце. Грађани поручују да остајући без пијаће воде, остају без живота на овом простору, због самовоље појединих људи, али и власти.

Више „Општина Штрпце: Право на воду и ваздух“ →

У Гораждевцу још увек ускладиштен хемијски отпад

Већ више од годину дана у Гораждевцу надомак Пећи истоваран је отпад за који мештани тврде да је опасан и штетан за здравље људи који ту живе. Истоваран отпад је допреман из бившег погона Комбината коже и обуће у Пећи, који је сада у власниству фирме СВИС, Незаима Шаље, а у бурадима је истоваран у Гораждевцу у пратњи ватрогасаца, косовских безбедносних снага, косовске полиције и медицинских екипа.

Више „У Гораждевцу још увек ускладиштен хемијски отпад“ →

Манастир Пећка патријаршија

Капија Манастира Пећка Патријаршија, недалеко од Пећи, подно Проклетија, дана 19. августа, о празнику Преображеније Господње, дочека нас широм отворена. Мир њеног прелепог дворишта допуњавао је жубор Пећке Бистрице и доприносио да читав манастирски комплекс делује као простор који одмах пригрли сваког намерника, а посебно оног који му приступа у вери. У дну дворишта прелепа црква, сада у фасади боје процвалих косовских божурова. Улазим по ко зна који пут на те старе камене плоче. „Помаже Бог“, поздравих сестру која је била за пултом за којим продаје свеће. Међу свећама видим и лепо исплетене крошње од правог воска. „То израђујемо саме“, проговара ми сестра. Верници их пале око великих празника и током Литургије држе упаљене у својим рукама. „Знам мати. Много су лепе, онако једнако изливене и лепо исплетене. Право уметнички“, рекох монахињи држећи крошњу у руци, удишући мирис правог воска који се врца у овом манастиру. У припрати кад се окуписмо било нас је 17-торо, отац Михаило, игуман Манастира Светих архангела код Призрена, који нас је за празник повео на једно лепо ходочашће Метохијом, најпре нам рече да је ово скуп цркава, односно тачније да се под истим кровом налазе четири цркве од којих је једна посвећена Светим Апостолима, друга Светом Димитрију, трећа Богородици Одигитрији и четврта Светом Николи, која је споља.

Више „Манастир Пећка патријаршија“ →

Положај жена у општини Грачаница за време пандемије, као и пре

У време пандемије корона вируса и бројних проблема који су на Косову настали због ограничених могућности кретања, али и транспорта робе, женама које живе у општини Грачаница највише је сметало опадање квалитета живота, који по речима наших саговорница, ни пре пандемије није био нарочито сјајан. Положај жена на Косову се последњих година поправио на Косову, додају, међутим жене би могле бити много боље третиране и могле би да пруже већи допринос у сваком аспекту живота. Ситуација је нарочито тешка у породицама у којима жене trude da раде, а успут се старају и о другим члановима породице, обављају посао домаћице и раде пољопривредне радове.

Више „Положај жена у општини Грачаница за време пандемије, као и пре“ →

Млади из Грачанице и околине, као и пре, тако и за време епидемије, желе да оду

Без посла и перспективе, спремни да напусте Косово чим им се учини да је негде боља и сигурнија будућност, у једној реченици је Бојана Маниташевић из НВО „Комуникација за развој друштва“, организације која је радила истраживање о миграцији младих из српске заједнице, описала живот младих у општини Грачаница и Косовском Поморављу. Корона вирус је додатно искомпликовао и отежао живот младима на читавом Косову, каже Маниташевићева, а припадницима невећинских заједница, како сами кажу млади са којима смо разговарали, највише. Локална самоуправа, реновирањем школа, изградњом станова за младе брачне парове и отварањем нових радних места покушава да помогне, тврди председник општине Грачаница Срђан Поповић.

Више „Млади из Грачанице и околине, као и пре, тако и за време епидемије, желе да оду“ →

Срби на Косову тешко до своје, а узурпиране имовине

Узурпација српске имовине на Косову траје скоро две деценије. Према подацима косовске агенције за имовину, нешто преко 40.000, а незванично и више од 70.000 Срба чека да поврати своју узурпирану имовину на Косову. Због тога је отворено више десетина хиљада предмета пред судовима који, како кажу прави власници отете имовине, не раде свој посао доследно и не дају приоритете оваквим процесима, иако су у обавези да то раде. Адвокатица Јована Филиповић истиче да је огроман број случајева узурпиране имовине и да су то углавном фалсификати и да се тешко долази до правде у тим предметима.

Више „Срби на Косову тешко до своје, а узурпиране имовине“ →

Када ће почети да се поштује Закон о употреби језика, питање без одговора

Један од најважнијих закона који се односи на права заједница, Закон о употреби језика који гарантује равноправну употребу албанског и српског језика, и после 14 година од усвајања, не поштује се у већини косовских институција. И поред реакција Кацеларије повереника за језике и Институције Омбудсмана, новинара и представника цивилног друштва, ситуација се мења врло споро.

Више „Када ће почети да се поштује Закон о употреби језика, питање без одговора“ →