Када негде на половини магистралног пута Гњилане – Урошевац уђете у општину Клокот, уочићете два света. Велелепна здања подигнута последњих година, у власништву Албанаца, али и понеког Србина и одмах поред њих, оронуле куће старе више од двадесет, тридесет, чак и стотину година, чији су власници Срби, али и по која албанска породица. Клокот, општина у којој нема средњег слоја, у којој живе само сиротиња и богаташи, у којој Срби продају куће и имања, а Албанци купују.
Категорија: Репортаже
Репортаже
Од дедовине не смеш да бежиш!
Ради деце сам морао да одем из Витине, били смо потпуно у албаснком окружењу“, правда нам се Зоран, иако га нико не окривљује што је, како би сачувао породицу на окупу, а главу на раменима, пре 19 година напустио родну Витину.
Васкршњи Уторак у Грнчару и Врбовцу
Посебно лепо и весело, Васкршњи Уторак се прославља у селима Врбовац и Грнчар код Косовске Витине. У ова два места горње Мораве, како се назива крај у горњем току Биначке Мораве, мештани и даље обележавају „бабе и деде“, обичај који подсећа на „машкаре“, којим се означава крај дуге зиме и долазак лета. Више „Васкршњи Уторак у Грнчару и Врбовцу“
У постојбини виноградара и винара свечано за Трифундан
Литургијом у параклису Светог Трифуна коју је, у порти Дечанске винице, служио игуман манастира Свети Архангели код Призрена, архимадрит Михајло, данас је у Великој Хочи крај Ораховца обележен Трифундан, заштитник винограда и виноградара.
Више „У постојбини виноградара и винара свечано за Трифундан“
Време које је убило заједништво, борбу, идеале…
У то време је наш програм био толико слушан да су нас људи по боји гласа препознавали у јавном превозу, продавници, на пијаци, и то ми је тада више импoновало него када ме сада неко приђе и каже – Ви радите на телевизији?
Храм Христа Спаса, место забрањених успомена
Све се ради да нестане храм у који је симболички усељена успомена на Приштину. Овај храм је Приштина и он је успомена на њене људе, на њихове потребе, на то како смо то доживљавали и како смо памтили када се дизао крст на њему.
Велетин, брдо хиљаду тајни и легенди
Остаци Велетина су данас угрожени честим прекопавањем које врши локално становништво у потрази за “скривеним благом”, о којем су слушали од својих предака.
Покољењима треба оставити оно што је наслеђено
„Лако је отићи, али шта ћемо са гробљима и гробовима“, пита се Максимовић, додајући да је најлепше живети тамо где си рођен.
Призрен: „По нашој вери, даће нам се“
Три Бистрице, на свакој по један град, у сваком се Срби могу пребројати на прсте две руке. Призрен, Пећ и Дечани, у којима су неке од најлепших српских светиња. У сва три града, више монаха, монахиња и свештеника, него верника. Али, то је знак да цркве и мансатири, свештенство и монаштво, очекују протерани српски народ да се врати, обнови порушена огњишта и испуни црквене и манстирске порте. У Призрену, престоници моћног царства којим столоваше цар Стефан Душан, граду са девет српских светиња, поново се распламсава жар српске духовности. У Богословији се поново чује песма богослова, а у саборном храму Светог Ђорђа, литургију служи млади свештеник Слободан Ђорић, који је са супругом Зораном и двојицом синова, живи у парохијском дому.
Готовуша, село вековања, традиције и појања
Крст на узвишењу Чука заштитно обележје је овог села. Најзаслужнији за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше, док је учитељ и просветитељ Рајко Урошевић у многоме задужио народ овог краја.