Vladika Teodosje: Trodnevni post i molitva u znak podrške pravoslavnoj Mitropoliji crnogorsko primorskoj

U znak podrške pravoslanoj Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, koja u poslednje vreme prolazi kroz teška iskušenja, stradanje i napade na njene crkvene objekte i velikodostojnike, Vladika Raško – priznrenski i kosovsko-metohijski  Teodosije danas je u Grčanici pozvao vernike da se pridruže trodnevnom postu na koji je već pozvao Mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije.

Više „Vladika Teodosje: Trodnevni post i molitva u znak podrške pravoslavnoj Mitropoliji crnogorsko primorskoj“

Saborna crkva Svetog Nikole u Novom Brdu, mesto gde se krsti sa tri prsta

Moj poslednji susret sa ostacima sabornog Hrama Svetog Nikole, u stanju pre nedavne, restauracije, onakav kakavog ga pamtimo sa slika iz turističkih brošura i monografija, kakav je ponosno godinama prkosio zubu vremena,  bio je u poznu jesen 2017. godine. Tada smo se, u društvu učitelja u penziji i dugogodišnjeg predsednika opštine Novo Brdo, Srboljuba Maksimovića, a zbog potreba emisije „Mesto uspomena“ sa ekipom koju su činili snimatelj i producent obreli pod zidine drevnog srpskog „vaistinu zlatnog i srebrnog grada“, kako su hroničari srednjeg veka  pisali o Novom Brdu u vreme njegove najveće moći. Uprkos hladnom novembarskom severcu koji je na 1.100 metara nadorske visine nemilosrdno šamarao i nas i opremu,  uspeli smo nekako da snimanje privedemo kraju, a od učitelja Srbe, koga su ovde svi poznavali i tako ga zvali, saznali smo jednu za nas tada novu istinu.

-Vidite, rekao je pokazujući rukom na crvenu tablu sa mapom Kosova u zaglavlju.

Jasno ko dan, očigledna namera onih koji su je postavili bila je da nam stave do znanja ko je na ovom kulturno – istorijski lokalitetu, tako važnom i bitnom za Srbe, zapravo gazda. Na crvenoj tabli belim slovima ispisano na albanskom, engleskom a na kraju i na srpskom jeziku, da se nalazimo na lokalitetu katedrale u zaštićenoj zoni kulturne baštine Kosova.

Foto: GračanicaOnlajn, arhiva
Foto: GračanicaOnlajn, arhiva

Penjemo se blagom uzbrdicom po uskoj šljunkom posutoj stazi prema temeljima starog Hrama.

Mudrost i godine iskustva progovorile su iz starog učitelja, okrenuo se prema meni i kao da je naslućivao ono što će se za samo dve godine dogoditi, tiho izgovorio:

– Video si onu tablu, ovo jeste katedralna crkva, odnosno saborna, ali nije katedrala kako vlast želi da je predstavi.

Albanac, verovatno zadužen za nadzor ovog mesta, videvši kamere i ljude koji se tu motaju, nekako se tu stvorio a da nismo ni primetili otkud. Kada je među nama ugledao poznato lice bivšeg predsednika opštine, prišao je pozdravio se sa svima, pitao bivšeg predsednika za zdravlje i produžio u svom pravcu.

Srboljub Maksimović, foto: GračanicaOnlajn (arhiva)

Učitelj u penziji, Srboljub Maksimović tako je uspešno nosio stav učitelja starog kova, sa umećem da pričom privuče važnju, pažljivo i biranim rečima, trudeći se da ne preskoči nijedan simbol ni detalj, kao kada đacima drži važan čas, reče:

 –  U sklopu srpskog srednjovekovnog grada i rudnika Novo Brdo postaojalo je 10 pravoslavnih crkava, a ova pred kojom se sada nalazimo zvala se mitropolija i to znači da je gospodarila svim crkvama, – pričao je učitelj, na trenutak zastao, kao da proverava da li je naša pažnja popustila i tek onda onda nastavio:

– Mi se sada nalazimo na području stare Novobrdske mitropolije. Ono što prištinske vlasti pokušavaju, jeste da prisvoje natpisima i nazivima ono što nije njihovo, ali  ne biva, to je sasvim duhovno pogrešno – reče napravi kraću dramsku pauzu pa nastavi svoje pripovedanje:

Saborna crkva Svtog Nikole je pre rekonstrukcije izgledala ovako, foto: GračanicaOnlajn (arhiva)

– Pogledajte samo koliki su gabariti ovog objekta, trideset metara ima od ulaznih vrata do oltara, kojih ima čak tri.  Vrata su postavljena ka zapadu, a oltar na istoku. Sve nam to govori da smo u veleleponom pravoslavnom zdanju, u kome je stolovao novobrdski mitropolit. Odavde je prva štamparija preneta u Gračanicu.

Ni hladnoću ni fijukanje krivorečkog severca nismo više osećali, pažljivo smo pratili šta će učitelj Srboljub sledeće da nam ispriča. On nas je smireno poveo do crvenih uobličenih kamenih ploča, koje su očigledno bile podmetači za noseće stubove ove velelepne građevine. Ne manjim žarom, nastavio je svoje izlaganje:

 – Vidite ova postolja, ona su bila zalivena olovom kao vezivnim sredstvom na koje su stavljani noseći stubovi –  otrkivao nam je učitelj Srba tajne graditeljstva srednjeg veka.

Dok sam razgledao okolo, pokušavajući da zamislim kolika je i kakva to svetinja bila u ono vreme, stari uča kao da je čitao moje misli:

– Možete li da zamislite kolika je bila veličina ove crkve za ono vreme. To vam je dovoljan podatak da razumete kakvo je bogatstvo i snaga bila ondašnje srednjovekovne srpske države.

Prekunuli smo snimanje i sačekali da kolega „pokupi“ još par „pokrivalica“, a učitelj mu je mudro sugerisao:

– Snimajte ovaj deo, to su vam ostaci minareta. Za vreme Osmanilija, kada je Novo Brdo palo pod njihovu vlast, Turci su ckrvu pretvorili u džamiju.

Jedno što sam u  povratku pokušao  da zamislim, bio je taj prizor, crkva sa minaretom, hram pretvoren u džamiju, simbol propasti jednog carstva, srpska Aja Sofija.

Kako je nekada izgledala novobrdska mitropolija

 

Čije je naše kulturno–istorijsko nasleđe?
Novobrdksa mitropolija, foto; I. M. GračanicaOnlajn

Dve godine kasnije, novinarski poziv nas je ponovo doveo pod temelje drevnog grada. Osmi je jun 2019., stojimo pod crkvom Svetog Nikole i odmah uočavamo promenu.

Crvenih tabli nema, osim jedne bele na kojoj je se nalazi skica hrama i natpis koji posetiocu stavlja do znanja da rekonsturkuciju plaća nemačka vlada, verovatno pod pokroviteljstvom Evrpske unije, jer njen  logo uočismo u donjem desnom uglu table.

Pogledam prema hramu i vidim ogromene crveno- belo- crvene kamene stubove koji se uzdižu nebu pod oblake i prisećam se da ih ranije tu nije bilo.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj i nemački ambasador u Prištini Kristijan Helt, negde pred kraj prošlog meseca posetili su Novo Brdo kako bi obeležili  završetak restauracije srpske pravoslavne crkve.

Haradinaj i Helt obilaze mesto restauracije

To što je nemačka vlada obezbedila novac i što je Haradinaj slike kišnog dana u kome sa nemačikm ambasadorom i ostalom svitom obilazi lokalitet novobrdske mitropolije, dok je za događaj srpska javnost saznala preko društvenih mreža, ne bi bilo čudno, da je o rekonsturkciji crkve bila obaveštena Srpska pravoslavna crkva i Eparhija raško – prizrenska u čijoj se baštini nalazi hram.

Ništa tu ne bi bilo čudno da je prvi čovek Opštine Novo Brdo, da ne bude zabune Srbin,  obavestio Eparihiju da neko nešto radi u crkvi podno starog grada. Ipak, najviše je čudno nevešto sročeno saopštenje nemačke kancelarije u kome se navodi da je pravoslavna crkva zapravo katolička katedrala, da je cilj obnove da se pokaže njena „turbulentna istorija”. Navodi se da je izgrađena u 14. veku, da je imala „transformacije, uključujući pokušaj da se pretvori u džamiju”, a zatim se dodaje da je „katedrala prvenstveno izgrađena kao katolička crkva, smeštena u neposrednoj blizini srednjovekovne novobrdske tvrđave”.

Crva Svetog Nikole u Novom Brdu, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Sa predubeđenjem da su mnogi osvajači kroz vekove menjali ili pokušavali da menjaju našu istoriju i toponime, nije me mnogo začudio tekst Ramuša Haradinaja postavljen na fejsubku u kome on za Novo Brdo koristi poarbanašen naziv Artana, a crkvu naziva katedralom. Začudilo me zašto na jednom tako važnom događaju nema prvog čoveka opštine i po kosovskom i po srpskom sistemu, da kao domaćin dočeka ovako visoke zvanice, kada već nije primetio da mu se u ataru nešto radi i gradi.

Pokušavao sam da ubedim sebe da je ovakvo saopštenje Nemačke ambasade u Prištini,  u kome se pravoslavna crkva naziva katoličkom, samo puki propust u prevodu, greška nastala lošom infomrisanošću ambasadora Kristijana Helta, ali ne vredi, činjenica da je Helt pre dolaska na Kosovo bio ambasador u Vatikanu, demantuje me, dok mi onaj neobuzdani novinarski unutrašnji glas tiho šapuće da se iza brega, možda ipak nešto krupno valja.

Živojin Rakočević, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Književnik i novinar Živojin Rakočević smatra da bi posle ovakvog sleda događaja iz zvaničnog Vatikana trebalo da stigne pojašnjenje.

– Mislim da bi bilo vrlo važno da katolička crkva u ovom trenutku kaže šta misli o ovome i mislim da Vatikan, a nemački ambasador je baš sa službe u Vatikanu došao ovde, trebalo da se izjasni i kaže da li je ovo normalno da se na ovakav način falsifikuje nečija kultura i versko nasleđe, identitet i pripadnost – rekao je Rakočević.

Prva faza konzervatorskih radova na lokalitetu Saborne crkve Svetog Nikole je završena. Podignuti su stubovi, prednji deo posut sitnim šljunkom, dok je zadnji, oltarski deo hrama za koga postoje dokazi da je kasnije dozidan, ostao netaknut, jer se uprvo tu nalaze brojna grobna mesta.

– U prvom pozivu nemačke kancelarije je rečeno da je ovo katolička katedrala i hram, što je teška obmana i zabluda, jer sve što se ovde nalazi, a to je nauka rekla precizno, pripada hramu srpske pravoslavne crkve i našem nasleđu. Ovde su pronađene tkanine, natpisi, nakit, keramika, na hiljade dokumenata koji nedvosmisleno govore kome pripada ovo mesto i kome pripada ova crkva – naglasio je Živojin Rakočević i dodao:

– Albanske vlasti iz Prištine se ponašaju kao da su Srbi nestali i da oni treba da baštine kulturu jednog nestalog naroda i da tu kulturu podvedu pod termin kosovska ili kosovarska kultura ili kosovarsko nasleđa, što ne postoji.

Nakit pronađen u sabornoj crkvi Svetog Nikole, foto: monografija „Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda„ autora Marka Popovića i Igora Bjelića

Rakočević naglašava da su dva osnovna razloga zbog kojih albanske vlasti falsifikuju istoriju-

– Uništili su nas u gradovima, oduzeli su nam grad, sada treba da nam oduzmu i hram. U srpskom kulturološkom kontesktu grad i hram su naša dva osnovna simbola. Ukoliko uspeju da nas izbace i iz grada i iz hrama, oni su završili posao i mogu reći da se staraju o onome o kome nema ko da se stara. Sada moramo da pokažemo da ima ko da se stara o Novom Brdu i da su ovde prekršeni svi zakoni, i kosovski i međunarodni i da su ovde prekršene sve norme i sva pristojnost, da vi bez ikakvih konsultacija prekopavate pravoslavnu crkvu koja je pre toga gotovo temeljno istražena. Znamo mi šta je sve ovde i šta se na ovom mestu sve  desilo, nema potrebe da bilo ko vadi kosti iz ovih grobova i da ih nosi u Prištinu,  a sve bez znanja onoga čije je ovo,  a to je Srpska pravoslavna crkva – rekao je za portal GračanicaOnlajn književnik i novinar Živojin Rakočević.

Delovi ornamenata sa novobrdske mitropolije, foto: monografija „Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda„ autora Marka Popovića i Igora Bjelića

Posle svega viđenog i rečenog, opet razmišljam zašto je nemački ambasador došao baš u razrušen pravoslavni hram, kada par kilometara niže, u ataru sela Bostana postoji katolička crkva, obrasla u šiblje i korov,  koju su kako i narod i knjige starostavne govore, sagradili Sasi, rudari koji su živeli u Novom Brdu zajedno sa Duborovčanima. Iako posvećena Svetoj Mariji, ona je poznatija kao Saška ili Šaška crkva.

Ostaci saške crkve, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

I da ne zaboravim, i ova priča o crkvi ne bi mogla da se završi bez jednog Ilije Čvorovića. Do duše, ovaj naš Ilija ne govori srpski već albanski i ponovo smo mu danas bili sumnjivi, kao i onom drugom pre dve godine kada smo tu bili sa starim učom. Verovatno se pitao šta će Srbi da rade u crkvi, još u svojoj. Kontaktirao je nekoga telefonom, pričao na albanskom i kako ga ništa nismo razumeli, a nismo hteli ni da odustanemo da snimimo sve što smo želeli, na kraju je digao ruke od nas.

Humka starog tusrkog groba

Mi smo obišli crkvu, fotografisali okolinu, uslikali čak i porušeni turski grob kraj zidina drevnog hrama i svi se prekrstili, sa tri prsta.

 

 

 

 

Ivan Miljković

Pravoslavnu crkvu u Novom Brdu, u narodu poznatu kao Stara Mitropolija, Albacni predstavljaju kao katoličku

Ostatke pravoslavne Crkve Svetog Nikole u Novom Brdu prištinske vlasti pretvaraju u trobrodnu baziliku što je veliki falsifikat, upozorava dr Marko Popović, koautor monografije posvećene toj crkvi. Deo konzervatorskih radova je već izveden, a na tabli ispred gradilišta, tvrdi Popović, prikazan je projekat obnove koji nema veze sa stvarnim stanjem. Više „Pravoslavnu crkvu u Novom Brdu, u narodu poznatu kao Stara Mitropolija, Albacni predstavljaju kao katoličku“