Ново Брдо: Хуманитарног превоза годинама нема, а грађани избегавају да користе онај који се плаћа

Укидање хуманитарног превоза, који је уведен непосредно после завршетка оружаних сукоба на Косову, највише је погодило српско становништво Општине Ново Брдо у којој живе махом старачка домаћинстава. Хуманитарна аутобуска линија која је укинута још 2013. године отежава одлазак до лекара у Грачаницу, Шилово или Пасјане. Из Општине Ново Брдо поручују да поновно успостављање таквог превоза не зависи од њих, да су се више пута обраћали Министарству инфраструктуре и транспорта Косова, које им није издало дозволу за отварање нове аутобуске линије.

Више „Ново Брдо: Хуманитарног превоза годинама нема, а грађани избегавају да користе онај који се плаћа“

Епархија Рашко-призренска изражава најоштрији протест због флагрантног кршења Закона о специјалним заштићеним зонама у Новом Брду

Поводом недавног неовлашћеног служења римокатоличке мисе на темељима древног саборног храма Св. Николе, седишта новобрдских православних митрополита и главног православног српског храма у овом средњовековном граду, као и постављања политичких обележја Косова на српске средњовековне културно-историјске и верске споменике у новобрдској специјалној заштићеној зони и организовања јавних скупова и других активности у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етничке албанске локације под неисторијским именом „Артана“, Епархија Рашко-призренска изражава најоштрији

ПРОТЕСТ

Према Закону о специјалним заштићеним зонама Косова бр. 03/L /039 (http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L039_sr.pdf) средњовековни град Ново Брдо (општина Ново Брдо/Novo Berde) уврштен је у списак специјалних зона као баштина од посебног значаја за српски народ. Како се наводи у тексту овог правног акта, намена Закона јесте да „осигура заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову, кроз успостављање специјалних заштитних зона.“ (Члан 1).

У члану 3. Закона наводи се да специјалне заштићене зоне, у које спада и средњовековни град Ново Брдо (члан 7.3), имају задатак, између осталог, „да очувају карактер и изглед места и културни или археолошки контекст, природно окружење или естетско визуелну средину и да спрече неповољне развоје око заштиећених места у циљу хармоничног и одрживог развоја заједница које живе у областима које се налазе око таквих места.

Поменути закон врло прецизно дефинише улогу Савета за спровођење и надгледање (ССН) који иначе чине: шеф канцеларије ЕУ на Косову, шеф канцеларије ОЕБС-а на Косову, Косовски министри културе и просторног планирања као и Епископ Рашко-призренски, као представник СПЦ. У члановима 5. и 6. закона јасно се говори о забрањеним и ограниченим активностима у оквиру Специјалних заштићених зона (СЗЗ). Међу њима у члану 6.б  помињу се сасвим јасно и „јавна окупљања, рекреација и забава“. Конкретно у случају средњовековног града Ново Брдо у члану закона (7.3) каже се да је за зону Новог Брда предвиђено да се надлежна општина директно консултује са Српском православном Црквом, а ако се споразум не постигне, онда се проблем решава са Саветом за спровођење и надгледање.

Имајући у виду провизије овог закона у контексту најновијих збивања може се закључити да су:

Косовске институције које стоје иза организовања тзв. „Дана Артане“, постављања косовских застава на новобрдску тврђаву, посебно на остатке средоњвековног православног храма Св. Николе, прекршиле су низ одредби овог закона јер никакве консултације са ССН-ом није било. Такође, ове активности су одржане без сагласности надлежних општинских структура (на чијем челу је представник српске заједнице), које су у сваком случају биле дужне да обавесте Српску Православну Цркву у складу са законом о специјалним зонама. Епархија Рашко-призренска, канцеларије ЕУ и канцеларија ОЕБС-а нису обавештене о овим активностима и самостално ангажовање косовског министарства културе на неовлашћеним радовима на храму Св. Николе пре неколико месеци представља такође отворени прекршај закона. Истовремено, представљањем остатака православне цркве Св. Николе као римокатоличке, иако постоје врло детаљни историјски докази и материјални артефакти из ранијих археолошких истраживања и историјске литературе да је реч о православној цркви, спроводи се нескривени покушај мењања историјског и верског карактера ове локације са коначним циљем албанизације целе локације Новог Брда, који се у историји никада није називао Артана, ни код Албанаца ни код Срба, нити се игде у релевантној историјској литератури под тим именом помиње. Уколико би се овакво понашање наставило дошло би до озбиљног нарушавања ионако тешких међуетничких и међуверских односа у ситуацији континуиране дискриминације српског народа и систематског рушења и скрнављења православних храмова и гробаља у последњих 20 година.

Имајући у виду друга кршења Закона о специјалним заштићеним зонама Епархија Рашко-призренска са жаљењем мора да закључи да косовске институције директно и свесно учествују у кршењу и подривању сопствених закона. На сличан начин локалне општинске структуре у Дечанима уз нескривену подршку премијера (сада у оставци) и владе Косова отворено спречавају извршење судске одлуке Уставног суда Косова од 2016. године у вези имовине манастира Високи Дечани, такође заштићене зоне и УНЕСКО споменика светске културне баштине.  Древно римско право на коме почива законодавство европске цивилизације учи нас да се на безакоњу закон не може градити и посебно да непознавање закона нема оправдања (ignorantia juris non excusat). Све то показује да косовске институције немају ни воље ни професионалног капацитета да спроводе ни сопствене законе, а камоли да се одговорно брину о српској духовној и културној баштини.

Стога Епархија Рашко-призренска захтева хитно сазивање седнице Савета за спровођење и надгледање (ССН), као и хитан прекид свих незаконитих и провокативних активности на локацији средњовековног града Ново Брдо до даљњег јер понашање косовских институција и римокатоличке бискупије директно нарушава међуетничке и међуверске односе и представља флагрантан пример злоупотребе културне баштине од посебног значаја за Српску Православну Цркву и њених верских објеката у јефтине политичке сврхе.

Епархија Рашко-призренска ће се поводом ових провокација косовских институција на локацији средњовековног града Новог Брда обратити међународним представницима у Приштини, као и релевантним међународним организацијама за заштиту верских права и културног наслеђа и тражити адекватну реакцију и додатну институционалну и безбедносну заштиту.

Дато у Епархији Рашко-призренској
Призен – Грачаница, 13. август 2019. год.

 

Српска листа: Косовске власти су своју заставу могле да пободу и на месец, али сви знамо да он није њихов као што ни тврђава и црква у Новом Брду нису њихове!

Српска листа најоштрије осуђује покушаје отимања српске културне баштине од стране косовских институција, које у немогућности да на међународној сцени и економији остваре било какав успех, покушавају да отимањем српске баштине и провокацијом прикупе политичке поене.

Више „Српска листа: Косовске власти су своју заставу могле да пободу и на месец, али сви знамо да он није њихов као што ни тврђава и црква у Новом Брду нису њихове!“

Села и засеоци у Општини Нобо Брдо кубуре са водом за пиће. Локална самоупава на корак до решења проблема

Села и засеоци у Општини Ново Брдо, која се водом снабдевају из црпне станице у Доњем Макрешу, са првим летњим врућинама остају без воде. Мештани тврде да су искључења ненајављена и непланска, док из локалне самоуправе поручују да ће проблем бити решен куповином још једне црпне пумпе.

Више „Села и засеоци у Општини Нобо Брдо кубуре са водом за пиће. Локална самоупава на корак до решења проблема“

Зна ли Ватикан шта раде албански бискупи у Новом Брду?!

Такорћи у илегали, како то обично раде они који су сами свесни кривице, албански римокатолички бискупи одржали су мису на остацима православне Цркве светог Николе на Новом Брду на Косову и Метохији.

Више „Зна ли Ватикан шта раде албански бискупи у Новом Брду?!“

Српска листа: Католичка миса у православном храму у Новом Брду још један доказ да је опасно да Косово постане члан УНЕСКО

Покушај фалсификовања историје и отимања српске културне баштине добио је нову димензију на Косову и Метохији. Последње активности католичког свештенства на простору цркве Светог Николе у општини Ново Брдо, којим се отима културна баштина српског народа и Српске православне цркве представља директно угрожавање верске толеранције између католичке и Српске православне цркве, и изазива узнемирење српског народа, саопштила је Српска листа.

Више „Српска листа: Католичка миса у православном храму у Новом Брду још један доказ да је опасно да Косово постане члан УНЕСКО“

Мустафа и Ивановић о безбедности и употреби косовских докумената

Министар унутрашњих послова Косова, Екрем Мустафа састао се данас са председником Општине Ново Брдо Светиславом Ивановићем и његовим замеником Бајрушом Имеријем са којима је разговарао о сарадњи ове општине са инститиуцијама централног нивоа у циљу побољшања услуга које су намењене грађанима.

Више „Мустафа и Ивановић о безбедности и употреби косовских докумената“

Трибина: „Ново Брдо између историјске истине и политичке лажи“

Tрибинa „Ново Брдо између историјске истине и политичке лажи“ биће одржана у петак 14. јуна у  Културно-просветном центру „Божидар Митровић Шандор“ у Шилову  у 19:00 часова.

Више „Трибина: „Ново Брдо између историјске истине и политичке лажи““

Саборна црква Светог Николе у Новом Брду, место где се крсти са три прста

Мој последњи сусрет са остацима саборног Храма Светог Николе, у стању пре недавне, рестаурације, онакав какавог га памтимо са слика из туристичких брошура и монографија, какав је поносно годинама пркосио зубу времена,  био је у позну јесен 2017. године. Тада смо се, у друштву учитеља у пензији и дугогодишњег председника општине Ново Брдо, Србољуба Максимовића, а због потреба емисије „Место успомена“ са екипом коју су чинили сниматељ и продуцент обрели под зидине древног српског „ваистину златног и сребрног града“, како су хроничари средњег века  писали о Новом Брду у време његове највеће моћи. Упркос хладном новембарском северцу који је на 1.100 метара надорске висине немилосрдно шамарао и нас и опрему,  успели смо некако да снимање приведемо крају, а од учитеља Србе, кога су овде сви познавали и тако га звали, сазнали смо једну за нас тада нову истину.

-Видите, рекао је показујући руком на црвену таблу са мапом Косова у заглављу.

Јасно ко дан, очигледна намера оних који су је поставили била је да нам ставе до знања ко је на овом културно – историјски локалитету, тако важном и битном за Србе, заправо газда. На црвеној табли белим словима исписано на албанском, енглеском а на крају и на српском језику, да се налазимо на локалитету катедрале у заштићеној зони културне баштине Косова.

Фото: ГрачаницаОнлајн, архива
Фото: ГрачаницаОнлајн, архива

Пењемо се благом узбрдицом по уској шљунком посутој стази према темељима старог Храма.

Мудрост и године искуства проговориле су из старог учитеља, окренуо се према мени и као да је наслућивао оно што ће се за само две године догодити, тихо изговорио:

– Видео си ону таблу, ово јесте катедрална црква, односно саборна, али није катедрала како власт жели да је представи.

Албанац, вероватно задужен за надзор овог места, видевши камере и људе који се ту мотају, некако се ту створио а да нисмо ни приметили откуд. Када је међу нама угледао познато лице бившег председника општине, пришао је поздравио се са свима, питао бившег председника за здравље и продужио у свом правцу.

Србољуб Максимовић, фото: ГрачаницаОнлајн (архива)

Учитељ у пензији, Србољуб Максимовић тако је успешно носио став учитеља старог кова, са умећем да причом привуче важњу, пажљиво и бираним речима, трудећи се да не прескочи ниједан симбол ни детаљ, као када ђацима држи важан час, рече:

 –  У склопу српског средњовековног града и рудника Ново Брдо постаојало је 10 православних цркава, а ова пред којом се сада налазимо звала се митрополија и то значи да је господарила свим црквама, – причао је учитељ, на тренутак застао, као да проверава да ли је наша пажња попустила и тек онда онда наставио:

– Ми се сада налазимо на подручју старе Новобрдске митрополије. Оно што приштинске власти покушавају, јесте да присвоје натписима и називима оно што није њихово, али  не бива, то је сасвим духовно погрешно – рече направи краћу драмску паузу па настави своје приповедање:

Саборна црква Свтог Николе је пре реконструкције изгледала овако, фото: ГрачаницаОнлајн (архива)

– Погледајте само колики су габарити овог објекта, тридесет метара има од улазних врата до олтара, којих има чак три.  Врата су постављена ка западу, а олтар на истоку. Све нам то говори да смо у велелепоном православном здању, у коме је столовао новобрдски митрополит. Одавде је прва штампарија пренета у Грачаницу.

Ни хладноћу ни фијукање криворечког северца нисмо више осећали, пажљиво смо пратили шта ће учитељ Србољуб следеће да нам исприча. Он нас је смирено повео до црвених уобличених камених плоча, које су очигледно биле подметачи за носеће стубове ове велелепне грађевине. Не мањим жаром, наставио је своје излагање:

 – Видите ова постоља, она су била заливена оловом као везивним средством на које су стављани носећи стубови –  отркивао нам је учитељ Срба тајне градитељства средњег века.

Док сам разгледао около, покушавајући да замислим колика је и каква то светиња била у оно време, стари уча као да је читао моје мисли:

– Можете ли да замислите колика је била величина ове цркве за оно време. То вам је довољан податак да разумете какво је богатство и снага била ондашње средњовековне српске државе.

Прекунули смо снимање и сачекали да колега „покупи“ још пар „покривалица“, а учитељ му је мудро сугерисао:

– Снимајте овај део, то су вам остаци минарета. За време Османилија, када је Ново Брдо пало под њихову власт, Турци су цкрву претворили у џамију.

Једно што сам у  повратку покушао  да замислим, био је тај призор, црква са минаретом, храм претворен у џамију, симбол пропасти једног царства, српска Аја Софија.

Како је некада изгледала новобрдска митрополија

 

Чије је наше културно–историјско наслеђе?
Новобрдкса митрополија, фото; И. М. ГрачаницаОнлајн

Две године касније, новинарски позив нас је поново довео под темеље древног града. Осми је јун 2019., стојимо под црквом Светог Николе и одмах уочавамо промену.

Црвених табли нема, осим једне беле на којој је се налази скица храма и натпис који посетиоцу ставља до знања да реконстуркуцију плаћа немачка влада, вероватно под покровитељством Еврпске уније, јер њен  лого уочисмо у доњем десном углу табле.

Погледам према храму и видим огромене црвено- бело- црвене камене стубове који се уздижу небу под облаке и присећам се да их раније ту није било.

Косовски премијер Рамуш Харадинај и немачки амбасадор у Приштини Кристијан Хелт, негде пред крај прошлог месеца посетили су Ново Брдо како би обележили  завршетак рестаурације српске православне цркве.

Харадинај и Хелт обилазе место рестаурације

То што је немачка влада обезбедила новац и што је Харадинај слике кишног дана у коме са немачикм амбасадором и осталом свитом обилази локалитет новобрдске митрополије, док је за догађај српска јавност сазнала преко друштвених мрежа, не би било чудно, да је о реконстуркцији цркве била обавештена Српска православна црква и Епархија рашко – призренска у чијој се баштини налази храм.

Ништа ту не би било чудно да је први човек Општине Ново Брдо, да не буде забуне Србин,  обавестио Епарихију да неко нешто ради у цркви подно старог града. Ипак, највише је чудно невешто срочено саопштење немачке канцеларије у коме се наводи да је православна црква заправо католичка катедрала, да је циљ обнове да се покаже њена „турбулентна историја”. Наводи се да је изграђена у 14. веку, да је имала „трансформације, укључујући покушај да се претвори у џамију”, а затим се додаје да је „катедрала првенствено изграђена као католичка црква, смештена у непосредној близини средњовековне новобрдске тврђаве”.

Црва Светог Николе у Новом Брду, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Са предубеђењем да су многи освајачи кроз векове мењали или покушавали да мењају нашу историју и топониме, није ме много зачудио текст Рамуша Харадинаја постављен на фејсубку у коме он за Ново Брдо користи поарбанашен назив Артана, а цркву назива катедралом. Зачудило ме зашто на једном тако важном догађају нема првог човека општине и по косовском и по српском систему, да као домаћин дочека овако високе званице, када већ није приметио да му се у атару нешто ради и гради.

Покушавао сам да убедим себе да је овакво саопштење Немачке амбасаде у Приштини,  у коме се православна црква назива католичком, само пуки пропуст у преводу, грешка настала лошом инфомрисаношћу амбасадора Кристијана Хелта, али не вреди, чињеница да је Хелт пре доласка на Косово био амбасадор у Ватикану, демантује ме, док ми онај необуздани новинарски унутрашњи глас тихо шапуће да се иза брега, можда ипак нешто крупно ваља.

Живојин Ракочевић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Књижевник и новинар Живојин Ракочевић сматра да би после оваквог следа догађаја из званичног Ватикана требало да стигне појашњење.

– Мислим да би било врло важно да католичка црква у овом тренутку каже шта мисли о овоме и мислим да Ватикан, а немачки амбасадор је баш са службе у Ватикану дошао овде, требало да се изјасни и каже да ли је ово нормално да се на овакав начин фалсификује нечија култура и верско наслеђе, идентитет и припадност – рекао је Ракочевић.

Прва фаза конзерваторских радова на локалитету Саборне цркве Светог Николе је завршена. Подигнути су стубови, предњи део посут ситним шљунком, док је задњи, олтарски део храма за кога постоје докази да је касније дозидан, остао нетакнут, јер се упрво ту налазе бројна гробна места.

– У првом позиву немачке канцеларије је речено да је ово католичка катедрала и храм, што је тешка обмана и заблуда, јер све што се овде налази, а то је наука рекла прецизно, припада храму српске православне цркве и нашем наслеђу. Овде су пронађене тканине, натписи, накит, керамика, на хиљаде докумената који недвосмислено говоре коме припада ово место и коме припада ова црква – нагласио је Живојин Ракочевић и додао:

– Албанске власти из Приштине се понашају као да су Срби нестали и да они треба да баштине културу једног несталог народа и да ту културу подведу под термин косовска или косоварска култура или косоварско наслеђа, што не постоји.

Накит пронађен у саборној цркви Светог Николе, фото: монографија „Црква Светог Николе, катедрала Новог Брда„ аутора Марка Поповића и Игора Бјелића

Ракочевић наглашава да су два основна разлога због којих албанске власти фалсификују историју-

– Уништили су нас у градовима, одузели су нам град, сада треба да нам одузму и храм. У српском културолошком контескту град и храм су наша два основна симбола. Уколико успеју да нас избаце и из града и из храма, они су завршили посао и могу рећи да се старају о ономе о коме нема ко да се стара. Сада морамо да покажемо да има ко да се стара о Новом Брду и да су овде прекршени сви закони, и косовски и међународни и да су овде прекршене све норме и сва пристојност, да ви без икаквих консултација прекопавате православну цркву која је пре тога готово темељно истражена. Знамо ми шта је све овде и шта се на овом месту све  десило, нема потребе да било ко вади кости из ових гробова и да их носи у Приштину,  а све без знања онога чије је ово,  а то је Српска православна црква – рекао је за портал ГрачаницаОнлајн књижевник и новинар Живојин Ракочевић.

Делови орнамената са новобрдске митрополије, фото: монографија „Црква Светог Николе, катедрала Новог Брда„ аутора Марка Поповића и Игора Бјелића

После свега виђеног и реченог, опет размишљам зашто је немачки амбасадор дошао баш у разрушен православни храм, када пар километара ниже, у атару села Бостана постоји католичка црква, обрасла у шибље и коров,  коју су како и народ и књиге староставне говоре, саградили Саси, рудари који су живели у Новом Брду заједно са Дуборовчанима. Иако посвећена Светој Марији, она је познатија као Сашка или Шашка црква.

Остаци сашке цркве, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

И да не заборавим, и ова прича о цркви не би могла да се заврши без једног Илије Чворовића. До душе, овај наш Илија не говори српски већ албански и поново смо му данас били сумњиви, као и оном другом пре две године када смо ту били са старим учом. Вероватно се питао шта ће Срби да раде у цркви, још у својој. Контактирао је некога телефоном, причао на албанском и како га ништа нисмо разумели, а нисмо хтели ни да одустанемо да снимимо све што смо желели, на крају је дигао руке од нас.

Хумка старог тусрког гроба

Ми смо обишли цркву, фотографисали околину, усликали чак и порушени турски гроб крај зидина древног храма и сви се прекрстили, са три прста.

 

 

 

 

Иван Миљковић

Оштра реакција епархије Рашко – призренске на албанско прекрајање историје и присвајање верских објеката

Епархија Рашко-призренска са забринутошћу је примила вест о најави почетка извесних радова на локалитету древне српске средњовековне катедралне цркве Св. Николе, саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, у непосредној близини (подграђу) тврђаве Ново Брдо, наглашава се у саопштењу.  Више „Оштра реакција епархије Рашко – призренске на албанско прекрајање историје и присвајање верских објеката“