Административна канцеларија у Северној Митровици је формирана по Закону Скупштине Косова о административним границама општина од 20. фебруара, наводи се на wеб страници Министарства за заједнице и повратак. Замисао је била да Административна канцеларија буде прелазно решење за касније формирање општине. После локалних косовских избора у новембру 2013. и на основу плана Мартија Ахтисарија за локалне самоуправе, формирана је и општина Северна Митровица.
У разговору са грађанима Северне Митровице, стиче се утисак да немају довољно информација о самом раду Општине. Мишљења грађана се разликују, од незаинтересованости, незнања па чак и до дозе страха да говоре о транспарентности своје локалне самоуправе.
Снежана Васић, пензионерка, истиче да је једноставно искључена из сваке врсте друштвеног живота и да није ни упознаташта заправо значи транспарентост, наглашава да се пензионери данас ни за шта не питају.
,,Овде је један од горућих проблема са којима се суочавамо незапосленост младих и ту око запошљавања нема критеријума. У једној породици могу сви чланови да раде, а дешава се, верујте да има доста таквих, а да неке породице живе без икаквих прихода. Ми, као друштво и они као општина, треба да заједно тежимо тој социјалној правди”, каже Снежана.
,,Заиста ме не интересује да ли и шта ради општина, али мислим да могу добити информације ако желим. Али, једноставно, нисам заинтересована”, објашњава Јована, студенткиња Правног факултета.
Има велики број грађана који не жели јавно да говори о раду руководилаца и општинских чиновника.
,,Ја сам за то и чуо, мада не знам на шта се конкретно мисли када кажу транспарентност и да ли се то односи на рад општине и саме администрације. Ево чујем да је био неки конкурс за посао, који је општина расписала. Говоре како је тај процес био транспарентан, мада са тим не бих могао да се сложим, имало би ту доста да се замери. Само се надам да су изабрани најбољи кандидати, а не најподобнији”, изричит је незапослен младић, који је желео да остане анониман.
Има и грађана Северне Митровице који тачно знају шта је транспарентност и шта запослени у општинској администрацији морају да раде по том питању.
,,За мене транспарентност представља јавност и одговорност, могућност да ми грађани учествујемо у креирању јавних политика, који је један од начела и нужност савремених демократских процеса. То је наше право, нас грађана који смо бирали, а општина је та која мора да нам то и омогући”, бивши омладниски радник који ускоро одлази на мастер студије у Америку.
Шта је транспарентност?
У време када Косово покушава да испуни критеријуме Европске уније како би постало њен члан, транспарентност је један од најчешће помињаних захтева за све оне који учествују у друштвеним и политичким активностима, у овом случају у раду локалне самоуправе/општине. Транспарентност доприноси учешћу свих чланова друштва у процесима донешења политика и одлука. Ако поседујемо релевантне информације, грађани могу да буду доносиоци одлуке и да учествују у решавању питања која се тичу њихових живота. То обично значи не само да локална самоуправа добро и брзо одговара на захтеве за информацијама, него и да велики број информација објављује без чекања, проактивно, објављивањем информатора о раду, брошура или извештаја.
Транспарентност доприноси већој ефикасности рада запослених у локалној самоуправи, а одговарајући на захтеве за добијање одређених важних информација, подстиче се, осим боље информисаности, и боље управљање и ефикасније доношење одлука . Транспарентност доприноси друштвеној одговорности јер јавност има право да сматра како општину, тако и цивилне службенике, одговорним за поступке које чине и за одлуке које доносе .
Иако постоје законске основе за спровођење принципа транспарентности, проблем у Општини Северна Митровица, помојим истраживањима, лежи у неправилном или селективном спровођењу законских прописа. Такође, процеси и процедуре који су предвиђени законима, често се примењују до нивоа до ког су предвиђене и примењене санкције. Процес доношења одлука који је унапред дефинисан и који се стриктно примењује може бити мера за спречавање потенцијалних манипулација власти.
Транспарентност и како до ње?
Данас се сматра се да је доступна информација кисеоник демократије. Доступност, али и редован проток и ажурирање информација су главни механизам за успостављање и одржавање транспарентности, како према грађанима, тако и према централној власти.
Један од највећих недостатака је тај што општина Северна Митровица нема сајт, а разлог је како наводе, неажурност централних институција у Приштини, односно до централне канцеларије за информисање при Министраству за аминистрацију локалне самоуправе. Због тога, Северна Митровица нема информатичку службу, мада је поједине информације везане за рад општине, могуће наћи на сајту већ поменутог Министарства.
Општина Северна Митровица има два органа, Скупштину општине и градоначелника, али нема доступних инфомација о биографији градоначелника, нити контакт подаци. Исто тако, нема информација о директорима, како оних у општини, тако и о директорима јавних предузећа. Ипак, у Агенцији за борбу против корупције, могуће је добити тражене информације оносиоцима јавних функција.
У Општини Северна Митровица једна од најактивнијих и најотворенијих одељења је Административна канцеларија, којом руководи извршна службеница. Иначе, према рема Статуту ове општине, који је усвојен 2014. године, требало би да постоји 16 одељења општинске управе и на челу сваког одељења директор, кога поставља градоначелник. У пракси ипак то није случај, поједина општинска одељења нису још увек формирана.
Градоначелник према Статуту има два заменика, један од њих је из невећинске заједнице, али према подацима објављеним на сајту Агенције за борбу против корупције, наводи се име само једног заменика градоначелника. Градоначелник прима грађане једном недељно, и то четвртком током читавог радног дана. Наравно, заказивање је обавезно.
Скупштина општине броји 19 одборника, који су непосредно изабрани од грађана на локалним изборима.
Председавајући Скупштине општине Северна Митровица, Дејан Гурешић о раду Скупштине и самој транспарентности рада истиче:
,,Информације о термину одржавања седнице СО С. Митровица, као и о дневном реду седнице, објављују се у локалним медијима. Те информације су доступне свим грађанима који прате те медије.”
Гурешић напомиње да су седнице отворене за јавност, мада када је у питању учешће грађана у њиховом раду, наводи да се то углавном своди на актвност одређених невладиних организација. ,,Грађани су присуствовали мањем броју седница и то обично када се расправљало о случајевима који их лично интересују (асфалтирање „њихове“ улице, безбедност у Бошњацкој махали и сл.).
Своју активност грађани углавном спроводе преко изабраних представника, тј. одборника. То су углавном питања везана за инфраструктурне и безбедносне проблеме, проблем паса луталица, загађење ваздуха у близини Ибра”, тврди председавајући СО С. Митровица.
О томе зашто не постоје службене имејл адресе и како грађани могу да “дођу” до изабраних представника, у општини истичу да постоји идеја о отварању службене странице Општине, где би грађани могли да постављају питања и да сугеришу о којим проблемима треба расправљати на седницама.
Ако је рад Скупштине општине транспарентан, намеће се питање може ли се до записника са тих седница? Може, али тек у складу са Законом о доступности информација, што би значило да сваки грађанин има право на увид у записник.
,,Такође идеја је да се записници могу наћи на горе поменутој службеној страници општине”, додаје Гурешић.
Што се тиче самог рада Скупштине општине, председавајући СО, сада искусни одборник у већ другом мандату истиче:
,,Рад Скупштине С. Митровица је транспарентан. Сви грађани лако могу доћи до било које информације о раду Скупштине, почев од термина одржавања и дневног реда, па до донетих одлука, а такође могу присуствовати свакој седници. Напомињем да једном годишње Општина Северна Митровица организује јавну дебату о општинском буџету, на којој грађани могу узети реч и предлагати пројекте за које мисле да треба усмерити средства из буџета. Те дебате су увек добро посећене и грађани заиста својим сугестијама утичу на расподелу средстава.“
Одборници СО С. Митровица сматрају да се материјали достављају у законски предвиђеном року, међутим са тим се не слажу и представници опозиције.
Што се тиче одборника опозије, један од њих наводи да се њему лично нико од грађана није обратио, нити са каквим захтевом или предлогом, а за друге не зна.
,,Ја бих волео да људи траже нешто, али изгледа да нас из опозиције избегавају. И да нема нас из опозиције, седнице Скупштине општине би трајале свега 5 минута”, истиче опозициони одборниккоји је желео да не спомињемо његово име у медијима.
Од оних које прате рад Скупштине, представници међународних организација истичу да су информације о датуму и времену одржавања седнице доступне, али да грађани, иако за то постоји законска основа, не учествују у довољној мери у доношењу одлука локалне власти. Тај проблем, по њиховом мишљењу, треба да се решава континуираном изградњом поверења између грађана и институција. Проток информација између органа Скупштине општине потребно је унапредити, будући да се у знатној мери ослања на неформалне канале комункације, сматрају представници међународних организација, а потребно је урадити стратегију комуникације, јер није довољно да само постоји службеник за информисање у општини.
Закључак је да недостатак прописа и санкција који обавезују да се на адекватан и јединствен начин управља интернет презентацијама, као и одржавањем истих, јесте само изговор за недостатак транспарентних процеса.
Што се тиче невладиних организација на северу и њихове сарадње са Општином Северна Митровица, директор Центра за заступање демократске културе, Душан Радаковић каже да је задовољан сарадњом.
,,Ми смо једна од првих НВО на Северу Косова која се бавила транспарентношћу општина. Што се нашег личног искуства тиче, са Северном Митровицом имамо изванредну сарадњу и са општином имамо потписан Меморандум о разумевању. У самој општини, могу рећи да имамо саветодавну улогу”, каже Радаковић.
Како побољшати транспарентност?
Информације које локалне власти достављају грађанима треба да буду релевантне, јасне, благовремене, поткрепљене законском регулативом, што ће грађанима омогућити да прате активности локалне власти. Суштина принципа транспарентности је у логичкој претпоставци да информације већ припадају грађанима, да локалне институције поседују информације и да оне морају бити по правилу доступне грађанима
Издавање информатора о раду, издавање брошура, постављање садржаја на интернет страници, постављање садржаја на огласне табле, сарадња са медијима (преношење јавних седница скупштине општине), организовање јавних расправа, објављивање годишњих планова, израда плана одржавања редовних заседања седница Скупштине, објављивање и достављање материјала као и донетих аката од стране Скупштине, већа и градоначелника, укључивање јавности и грађана у рад скупштине и одговарање на захтеве за приступ јавним информацијама би свакао довела до веће транспарентности саме општине.
Принципи транспарентности и одговорности у пракси су нераздвојиви, будући да се не може говорити о одговорном поступању локалне власти ако не постоји транспарентност. Исто тако, принципи транспарентности и учешћа су комплементарни, те већа транспарентност (непосредно објављивање информација) подстиче и веће учешће грађана и кључна је јасна расподела одговорности. Процес доношења одлука који је унапред дефинисан и који се стриктно примењује може бити мера за спречавање потенцијалних манипулација власти.
Велику улогу у достављању информација имају медији, али је потребно обезбедити услове за објективно извештавање. У погледу унапређења сарадње локалне власти са медијима требало би да израде план или стратегију сарадње са медијима. Иницирањем доношења плана или стратегије, локална власт би показала своју „политичку вољу“ за унапређење транспарентности кроз бољу и јачу сарадњу са медијима. Постоји тензија између захтева за транспарентношћу и заштите података, због чега је потребна додатна едукација и професионализација запослених. Транспарентност се не може успоставити једним инструментом, при чему се најчешће мисли на објављивање информатора о раду или одговарање на захтев грађана, већ треба успоставити систем који је одржив.
Јелена Симић
