Владика ваљевски Милутин, у друштву епископа аустралијског и новозеландског српске православне цркве Силуана, обилази ових дана српске светиње на Косову и Метохији. Њихов боравак има и хуманитарни каратер, јер је Владика Силуан допремио велику количину хуманитарне помоћи коју су верници у његовој епархији прикупили и која ће бити прослеђена Народној кухињи „Мајка девет Југовића“ у Прековцу код Новог Брда.
Више „Владика ваљевски у Грачаници: Бог је у правди, а није у сили!“
У знак подршке правосланој Митрополији црногорско-приморској, која у последње време пролази кроз тешка искушења, страдање и нападе на њене црквене објекте и великодостојнике, Владика Рашко – признренски и косовско-метохијски Теодосије данас је у Грчаници позвао вернике да се придруже тродневном посту на који је већ позвао Митрополит црногорско – приморски Амфилохије.
У организацији Српске православне цркве, Епархија рашко-призренске и диселдорфске и немачке и удружења ,,Метохија за младе“, тридесет петоро верника из Берлина, је у викенду за нама посетило Косово и Метохију. Србе, али и православне Немце из Берлина, предводио је свештеник берлински Радомир Колунџић, а у манастиру Грачаници топао дочек им је приредио домаћин Епархије рашко-призренске владика Теодосије.
Владика Тедосије је изразио забринутост због данашње прекомерне употребе силе од стане косовских специјалних снага којом приликом су полицајци упадали у куће, ломили намештај, застрашивали жене и децу. Осуђујући акцију косовских спцеијалних снага, Владика је саопштио да је показана бруталност доказ да институције Приштине желе да демонстрирају силу.
Више „Владика Теодосије: Као црква стојимо чврсто уз свој народ“
Свечаном празничном литургијом, коју су уз саслужење свештенства и монаштва у Саборном Храму Светог Ђорђа у Призерну служили владика Теодосије и Максим, ученици и професори обележили су празник Кирила и Методија, славу Богословије у Призрену.
У обновљеној капели Светог владике Николаја, која је у мартовском погрому 2004. спаљена и срушена заједно са конацима, синоћ је после 15 година обављено монашње. Владика рашко – призренски Теодосије је у навечерје Лазареве суботе, на свечаном Бденију у манастиру Светих Арханела, у присуству свештенства и монаштва, ученика и професора Богословије у Призрену као и већег броја верника, замонашио искушеника Ратка Мићовића из Никшића. Искушеник је добио име по Светом Василију пећком Пекару, који је канонизован прошле године.
Патријарх Српски господин Иринеј, који већ други дан борави на Косову и Метохији, после Пећке Патријаршије и Високих Дечана боравио је данас у Ораховцу, Великој Хочи, Зочишту и манастиру Светих Архангела код Призрена. После богослужења, поглавар СПЦ је разговарао са преосталим Србима у Ораховцу и Великој Хочи, упутивши им речи охрабрења, да остану и опстану на земљи својих праотаца.
Више од стотину верника присуствовало је данас на Благовести свечаној арихијереској литургији у манастиру Грачаница коју је, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко – призренске, служио владика Теодосије.
Више „Владика Теодосије на Благовести служио Свету литургију у Грачаници“
ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ ТЕОДОСИЈЕ: СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ
Мир вам од Бога и благослов Господњи!
У овим данима духовне припреме за почетак Свете Четрдесетнице, обраћамо Вам се, браћо и сестре, децо духовна, благодарећи пре свега Господу Спаситељу који нас држи и чува у овом тешком времену, као што је и сачувао наш верни народ вековима кроз сва његова страдања и невоље. Обраћамо вам се са пастирским позивом да у благословеним данима предстојећег подвига Великог поста, молитвом, љубављу, праштањем и уздржањем од свега онога што нас одваја од Бога и ближњих, заједнички упутимо свој вапај Господу, како би нас у овом времену, неизвесности и невоља, поштедео и сачувао. Више него икада, потребно нам је Божје силе и снаге, да на све тешкоће и искушења одговоримо благодарношћу, трпљењем, надом и чврстом вером, да у животу ништа не бива без Божије воље и премудрости. Бог, који је изволео да у Христу Исусу сједини и васпостави своју расејану децу као једно тело – Цркву Божију и уведе у вечност, вековима води и наш народ српски и светосавски, на овим просторима, ка тихом пристаништу своје љубави и радости Новога Јерусалима. Али, како је и сам Христос Спаситељ показао, васкрсења нема без крста, нити рођења новог човека без умирања старог, са свим његовим заблудама и лутањима. Отуда је пут ка вечном животу једино пут покајања, то јест промене нашег начина живота, нашег ума и срца. А такве промене, нема без Божије помоћи, коју Бог изобилно излива свима онима, који сопственим трудом своје срце молитвом отварају за Његову несебичну љубав, и своје тело, са његовим себичним прохтевима, разапињу благословеним постом.
Како нас учи свети Василије Велики, пост није само уздржање од хране, већ изнад свега „удаљење од зла, уздржање језика, стишавање гњева, одбацивање похоте, злословља, лажи, кривоклетства“ (О посту, беседа 2). Сам Господ научио нас је да се зло побеђује „постом и молитвом“ (Мт. 17.21) и Сам је постио на Гори кушања, побеђујући у човечјој природи све оно што човека одваја од истинског живота и заједнице са Богом. Постили су и пророци Мојсије и Илија, и други древни старозаветни пророци, када год је требало умолити Бога, јер Бог, иако зна наше потребе, жели наше свецело обраћење. Човек, будући да је и душа и тело, мора првенствено да изрази своју љубав према Богу, не само речима, већ жртвујући своје себичне телесне прохтеве, да би тако отворио пут просвећујућој благодати Божијој, која мења поредак природе, и оно што је немогуће тада чини могућим.
Немојмо, децо духовна, никада заборавити да нема молитве без поста, без подвига у коме учествује и наше тело, не зато што је Богу потребна наша телесна оскудица, већ зато што нема искрене љубави без жртве, без напора, без истинске промене наших старих и себичних навика којима служимо себи као идолу. Зато, још говори Господ преко светог пророка Јоила: ,,Обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем… Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим овладају (незнабожни) народи; зашто да реку у народима: где им је Бог? И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. И Господ ће одговорити и рећи ће своме народу: ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.“ (Јоил 2, 12-19)
Из историје Божијег народа у Старом завету на много места можемо видети да Бог позива народ на покајање и повратак дому Очевом, јер спасење долази једино од Бога. Велики проповедник љубави Божије, Свети пророк Јеремија вапије: „Овако вели Господ: да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово. (Јер. 17, 5)“
Данас живимо у времену када као да смо заборавили речи псалмопевца Давида који говори: „Једни се хвале колима, и други коњима, а ми ћемо се величати именом Господа Бога нашега.“ (Пс. 19.8). Неће нас спасити никаква сила овога света ако се не вратимо Богу и сво своје поуздање положимо на њега. Али за то је потребна вера, вера да су истините речи Господа који нас еванђелски подсећа да нам je и „коса на глави сва избројанa“ (Мт. 10.30) и да се не бринемо за сутрашњи дан (уп. Мт 6,34). Уздајмо се, зато, и радијмо у Богу, јер ако се Бог брине за птице и пољско цвеће, сигурно ће се бринути и за своје верне слуге (уп. Мт 6, 25-30). Тамо где је потпуна преданост Богу, нема и не може бити страха и неизвесности.
Видимо, браћо и сестре, да би моћници овога света да кроје и прекрајају оно што је молитвом саткано као хитон Господњи, нашу свету косовско-метохијску земљу, на којој као бисери сијају наше светиње, манастири и храмови. Залудни су њихови планови и покушаји, јер долазе од срца необрезаног вером, неокађеног љубављу, себичног и похлепног за силом овога света, која ће им се пре или касније измаћи из руку. Зато, драга наша децо духовна, искористимо ово време Свете Четрдесетнице, да умножимо своје молитве и држимо свети пост, како би Господ све те њихове бешчасне намере, да протерају и раселе наш верни народ, развејао у прах и пепео.
Косово и Метохија, истовремено може бити некоме, или благослов, или проклетство. Онај који живи у свести тог благослова и чува га и држи, биће срећан, јер чува оно што су нам оставили наши свети преци као залог нашег опредељења за Царство Божије, а не за царство овога света које пролази. За оне, пак, који би да тргују својим наслеђем, па и по цену страдања народног, тај благослов Божији постаће за њих проклетство, које ће их пратити и за живота на земљи, а и после у вечности. Њихово име ће заувек остати упамћено са онима који су рушили живу Цркву, кривоклетницима и обмањивачима, који лицемерним речима једно говоре, а друго мисле, радећи тајно, не би ли сакрили своју срамоту. Али, нека би и њима Господ дао разума и покајања да се и сами окрену Богу и схвате да оно што им је дато у наслеђе није само земља, већ и ово парче неба на земљи, наше свето Косово и Метохија, које је вековима обједињавало наш верни народ где год он живео.
Сви они, који хоће да будућност свог народа граде на трагедији другог, на неправди и отмици, превари и насиљу, већ су изабрали пут са онима који су кроз историју на тренутак изгледали као победници, али им је, касније, у тренутку сва сила и моћ нестала са лица земље. Погледајмо рушевине древног Вавилона, Ниниве, Рима, и познајмо где нестаје сила и моћ овога света. А светлост која је засијала из Витлејемске пећине, живи и живеће и поред свих прогона и страдања, укрепљивана крстом Господњим као знаком истинске победе.
И тако, ходећи са вером, надом и љубављу према радости празника Васкрсења Господњег, намажимо лица своја уљем, не будимо тмурни него весели. Угледајмо се на смерност онога цариника из еванђелске приче, а не на гордог фарисеја. Угледајмо се и на покајаног блудног сина који хита дому Очевом и добија знаке синовског достојанства, а не на непокајане гордељивце, који не знајући шта чине, срљају из безумља у безумље.
Нека би нам Господ Спаситељ подарио мирне дане Великог поста, укрепио нас у вери и нади, благословио нас истинским покајањем и смирењем, који отварају пут свемоћи Божијој, да би победили сваку неправду, свако зло и достигли ка свом коначном циљу – Царству Небеском. Нека би Свемоћни Господ сачувао и наше свето Косово и Метохију, наше светиње и верни народ, како би и будућа поколења могла да славе Њега распетог, али и васкрслог.
Благослов Господњи нека дође на све вас, Његовом благодаћу, и човекољубљем, свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин!
Ваш молитвеник у Господу
Епископ Рашко-призренски Теодосије
У Призрену, уочи Великог поста 2019. године
Светом архијерејском литургијом у манастиру Бањска, на северу Косова и Метохије, 2. јануара је обележена слава параклиса посвећеног Светом Данилу Другом, архиепископу српском, као и имендан игумана манастира Бањска, оца Данила.
Више „Манастир Бањска: Освештани конаци у славу Светог архиепископа српског Данила Другог“
