Ако изузмемо онај, који је у народу популарно назван „Ћира“ и који се пентра шарганском осмицом развозећи туристе, или онај који смо звали „Плави воз“, а којим се у срећно време возикао маршал Тито по бившој СФРЈ, никада се о једном возу није толико причало, писало, нити је у медијима иједан толико сликан као овај који је првог дана православне Нове године свечано кренуо са Београдске железничке станице пут Косовске Митровице.